Просветни гласник

Народно ПросвећиЂање у прошлој години

177

школе, амбулантне школе, кућне школе, путујући учитељи и анафалбетски течајеви. Досад је отворено око 80 школских станица, 75 анафалбетских течајева, 7 школа за сеоске домаћице, 2 продужне школе, 8 виших основних школа, 1 трговачко-занатлиска школа, 12 амбулантних школа и 4 помоћне школе. Како су иародне књижнице и чигаонице једна врло значајна установа за просвећивање народа и утврђивање и проширивање народне писмености, то је израђен план за уређење њихово и набављено је у току ове године око 70.000 популарних књига и часописа за књижнице и читаонице. Од тих књига је већ испослато око 6000 народним библиотекама у разним крајевима Србије, а остатак ће се резервисати за окружне, покретне, пушничне библиотеке , које ће се по пројекту слати од општине до општине по појединим окрузима и из њих давати народу поучне књиге на читање. Ради кооперације рада са приватним друштвима која имају задатак да раде на народном просвећивању, Начелник Одељења је одржао и једну конференцију свих представника таквих удружења, и на њој је утврђен програм и споразум за заједнички рад на просветном пољу, а Министарство је изјавило готовост за моралну и материјалну потпору свима овим друштвима. Потпором и акцијом Министарства су већ до сада основана 24 Културна одбора, који раде свима средствима на културном унанређењу народном. Овај рад, ако се настави овако интенсивно, несумњивоће дати повољних резултата за народну просвету, на срећу и корист иаше миле отаџбине. МИХ. М. СТАНОЈЕВИЋ

ДЕЦА „НОВИНАРИ" Децу која иродају новине по улицама зову у нас „новинарима". Али то нису никакви радници, а најмање су новинари. То су управо млади инвалиди, који не постају то па бојним пољима, јер су зато и сувише млади, већ њих ствара позадина; инвалидима их стварамо ми, друштво, држава, па и то без јуначке борбе: да кажемо отворено, из наше неразмишљеиости. Да изнесемо овде нешто против рђавог васпитања те деце, против тих „новинара", или боље, да кажемо нешто у заштиту њихову. Ако се не варамо, није давно откад је почело у нас продавање новина на број у већем обиму. Од Балканског рата 1912 г. појачано је интересовање за читање новина, па је и куповање новина увећано, а после, за време Српско-бугарског рата 1913 г., као да је то достигло свој врхунац.