Просветни гласник

Ј86 Просветни Гласник

дерним гледиштем узајамности и тесне везе између умног и физичког рада. Цењењу ове иоследње врсте рада доприноси и такозвано материјалистичко схватање живота: да је дух везан за материју, функције мозга. Човек се одликује од животиње, поред осталога, и тиме што гради алатке. Рука је чуло слично оку и уву. Остала чула код човека не показују особита савршенства, али он има у руци необично важно средство за образовање. Рука саставља и раставља ствари и мења њихово стање, положај и облик. Већ мало дете експериментише рукама на стварима, окреће их, посматра, намешта, обара, ломи, — практична анализа и синтеза. Експериментисање научника, природњака, јесте продужење примитивног експериментисања дечје руке, и ко није дететом вежбао руке, неће умети да се њима служи како треба ни доцније, кад му је глава пуна књишке мудрости. Од руке ка глави! Ваља почети са стварним искуствима. Џон Лок је рекао: „Ничега нема што није било у чулима", — управо што није било у рукама, да се дохвати да би се схватило. Сам апстрактни значај речи схвашити нешто има у виду улогу руке 1 ). Ако хоћемо да у школама нестане кратковидих, бледих и заморених животом створења, онда нека васпитање почне радом руку. Стару изреку: „ствар и реч у исто време", Американци су усавршили, и она гласи: „рад и реч у исто време". Ако се радње мишљења и фантазије, као и осећања, не развијају једновремено с радљивошћу, онда умно образовање лако добија карактер нечега комотнога, некакву штетну угодност, подајући се сентименталном животу. Настава из појединих наставних предмета треба да се такође руководи истим принципом радљивости. Не треба заборавити да је велика већина људства у служби чисто физичког рада и да ће то бити и у будућности, јер је овај много потребнији. Исто тако је и снособност већине људи за физички, а мањине за 8 умни рад. Како школа спрема за живот, то се мора у њој створити погодба за развитак способности за физички рад завођењем ручног рада као обавезног наставног предмета у школама. У свима напредним државама, нарочито у Америци, заведене су у школама радионице за ручни рад. Као почетни рад за малишане: исецање хартије, лепљење извесних облика од ње, при чему пазити да се згодно ређају боје, преплетање хартије и др.; радови у картону и моделисање (ни један други материјал не може се тако лако моделисати као восак, иловача и пластилин); моделисање плодова (крушке, јабуке и др.), лишћа, цветова, животиња, делова тела, простог посуђа и др. Тиме се вежба пластично гледање и просторно смишљање, а мерење, упоређивање и оцењивање вежбају очи и руке. Даље долази прерада дрвета и метала, и плетарство. За женску

*) Карактериетичио је да иико нцје већи вирхуоз у обради лисји од отаноиппка Нндије, али и цико нееирешији кад је у иитању да се ашвотне нрилике поираве,