Просветни гласник

Математика у Основној Настави

217

бегавању самих наставника да је обрађују у I разреду. То избегавање не може имати оправдања. Пут којим се може доћи до апстрактних нојмова о линијама, угловима и геометриским сликама, колико се ирописаним програмом тражи, није ниуколико тежи од онога за увођење ученика у апстракције бројева и рачунских радња, кад се и на њих примени сличан метод посматрања предмета из околине. Несумњиво је да се у распореду геометрискога градиваза поједине разреде, као и у начину увођења у иојмове о геометриским облицима, мора пажљиво избегавати све што би надмашало моћ ученичкога схватања. С тога се и овде настава по разредима има кретати у концентричним круговима који се у старијим разредима допуњују и проширују. А градиво, потребно за почетну наставу овога предмета, може се унети у уџбеник за почетну рачунску наставу, пошто му множина не запрема велики обим. Програм за почетну наставу могао би бити овако обухваћен и распоређен: 1. Да би се добио појам о правим и кривим линијама , ваља поћи од ученичког појимања шта је ираво и криво , користећи се стварима из најближе околине (писаљка, прав и савијен прут, затегнут и олабављен конац, и т. д.). Затим се прелази на посматрање и разликовање правих, кривих и кружних ивица на стварима (на столу, табли, савијеном листу харгије, чаши, тањиру, обручу...) Казујући да се ивице зову и линије, долази се до разних облика које линије могу имати. 2. За појимање и разликовање положаја правих линија — усаравних, аоложених и косих — полази се опет од ствари за које се и у обичном животу вели да су усправне, положене и косо нагнуте; а затим се прелази опет на ивице и показивање таквих ивица (линија) на предметима из околине. 3. За овим долази црагање линија почињући с повлачењем правих и кривих црта на табли слободном руком и упућујући ученике да и они то чине на својим таблицама или у свескама; затим се прелази и на цртање усправних, положених и косих линија. Ученицима се потом покаже и како се праве линије могу нацртати тачније помоћу ивице налењиру. За цртање кривих и кружних линија узимају се у помоћ такође ивице на стварима (на новцу, чаши, колуту...), но без помоћи шестара с којим се ученици могу упознати у старијим разредима. 4. Посматрањем правих ивица (на стварима) које се или састају или не, долази се до појимања углова између ивица и до ааралелних линија; затим се прелази и на цртање њихово слободном руком. Разликовање углова по величини оставити за III разред. 5. После тога лако се долази до појма о атроуглу и чеахвороуглу. На листу хартије, на горњој површини стола, клупе, табле... ученици се упознају најпре с четвороуглом бројењем углова између ивица. Кад се лист хартије савије или пресече косо (дијагонално), добива се слика са Просветнц Гласвик, ј књ ., 4. св., 1020, јз