Просветни гласник

230

Просветни Гласник

Отуда је наша средња школа, сасвим супротно захтевима и потребама времена, била пуних 20 година у знаку класичних језика и Математике; отуда су Географија и Јестаственица сведене на најмању могућу меру, у место да с матерњим језиком, националном књижевношћу и историјом, као и с модерним језицима, чине језгро средњешколске наставе; отуда је испред Географије стављена чак и Веронаука, којој •• по моме мишљењу - није место међу обавезним предметима у гимназији; отуда је национална група врло слабо заступљена, јер на све њене предмете долази равно онолико часова колико на саму Математику и колико, без мало, има Латински Језик; отуда је изучавању наше народне Историје и националне Географије дато у целој гимназији свега 6 недељних часова, и ако се знало да наш народ има своју историјску прошлост од 12.векова, да он броји око 13 милиона душа и насељава земљиште од 300.000 км.-; отуда изложени Наставни План, у колико се односи на Географију, показује и научне и педагошке апсурдности. По њему се у IV разреду наређује понављање Политичког, а у V понављање Физичког Земљописа Србије и Српских Земаља, што доказује да онај који је то написао није имао појма о природи предмета и реду његових излагања. јер поред тога што је учинио недопуштену педагошку грешку раздвојивши на две године учења оно што је нераздвојно и с научног и с практичног гледишта, он је још поставио и наопак ред излагања. По овоме се плану, даље, три године узастопце тражи од наставника да с ученицима постигне оно што је, с обзиром на број недељиих часова из Географије, као и на број ученика у разреду или разредном одељењу, неизводљиво и непостижно. Од наставника се тражи да у IV разреду, који просечно има 50—60 ученика у једном одељењу, пређе са два часа недељно: орографски, хидрографски и политички опис свију ваневропских континената; а уз то да понови Политички Земљопис Србије и Српских Зе.маља, који су ученици у II разреду гимназије учили и сасвим заборавили. У V пак и VI разреду од наставника се тражи оно што је апсурдно и замислити, па име у V разреду: да понови Физички Земљопис Србије и Српских Земаља и Балканског Полуострва, а уз то да пређе „Основе Физичке Географије"; у VI разреду: да понови орографски, хидрографски и политички Земљопис Европе, а уз то да пређе „Основе Мате.чатичке Географије". Апсурдност овога захтева није потребно нарочито доказивати; она је очигледна кад се зна: да V, односно VI разред имају просечно по 50 ученика у једпом разредном одељењу; да настава Географије има у њима по 1 час недељно или највише 35—36 часова годишње (пошто је толики број радних недеља у једној школској години); и да наставник за то време треба не само да пређе одређено градиво, него и да испита и правилно оцени све ученике. Овај један недељни час из Географије представља наставни апсурд. Он — како је лепо рекао 1900 године професор (доцније Министар Просвете) г. Љубомир Давидовић - убија углед нашој средњој школи, јер странци судећи по успеху у томе предмету могу створити неповољан суд о нашој средњој школи уопште. Дакле, изложени Наставни План, у колико се односи на Географију, није одговарао ни савременом задатку школе, ни наставној важности Географије, ни њеном национално-васпитном значају. Ово последње наглашавам с тога што се код свију културних народа, чак и кодоних који су потпуно извршили своје народно уједињење, обраћа