Просветни гласник

Географија у Средњим Школама

231

највећа пажња на изучавање сопствене долшвине, па се чак до најмањих детаља излажу и колонијални поседи с обзиром на њихову економску и стратегијску важност. У свима средњим школама културне Европе Географија сопствене отаџбине изучава се и у нижем и у вишем течају. Само се код нас у Србији то увек сматра за непотребно и поред увиђања неопходне потребе да се настави у средњој школи да што је могуће више практично и национално обележје. Само се код нас у Србији то сваке године тражи на професорским зборовима, а стално се не извршава баш од самих професора који управљају нашом просветном политиком и граде наставне планове и програме. Само се код нас у Србији никако не сматра за потребно да се будући грађани, и то најинтелигентнији, чијем ће руковођењу временом бити поверена судбина наше отаџбине, упознају с физичком природом наших земаља, као и с материјалном и духовном културом нашег народа, јер оно што се у II разреду учи о домовини није довољно и брзо ишчезава из дечје меморије, пошто се за даљих 6 година гимназијског школовања никад више не понавља и не проширује. Само је код нас у Србији могуће да човек сврши све школе и добије највише положаје у друштву и држави, ма да бриљира непознавањем природних и привредних односа не само свију земаља нашег троименог народа, него, на још већу жалост, чак и наше уже отаџбине Србије. А и како ће имати потребних знања кад су наши просветни политичари дали већи број часова (3 недељно) изучавању Краснописа него Географији отаџбине, која је од 203 недељна часа добила само два. и, понављам, само два недељна часа у једноме (II) разреду за ских осам година школовања у гимназији. Јер је захтев да се Политички Земљопис наших земаља понови у IV, а Физички у V разреду, илузоран из напред поменутих разлога. Али на страну све пгго је било, па да видимо како је данас; јер оно што је било рђаво досада није смело бити разлог да рђаво остане и одсада. Међутим, на жалост, баш је такав случај. У „Службеним Новинама" од 3 фебруара 1920 године Мннистарсгво Просвете објавило је нов привремен Наставни План за средње школе за ученике који уче сваки разред пуну школску годину дана. Да ирекине штетан провизоријум у настави, Министарство је продужило јо н штетнији провизоријум у Наставном Плану. И како се у нас провизорна стања обично дуже одржавају него редовна, настаје бојазан да ново-објављени Наставни План не постане сталан, или бар да не истраје док се не изврши унификација средњешколске наставе у целој Краљевини, јер је он срозао Географију тако ниско као никад до данас, те је ученици с правом могу сматрати не само као најспореднији, већ шта више као непотребан предмет. Од интереса је упознати овај нови Наставни План (ја увек узимам план реалних гимназија), који јасно показују да је моја предња констатација тачна. Ево тог плана: