Просветни гласник

234

Просветни Гласник

од најнижих (шегртских) и средњих (дво-тро- и четворо-разредних), па до највиших (Трговачки Течај за свршене средњешколске матуранте), Географија је спроведена кроза све њихове разреде и, сразмерно броју часова у гимназији, дванут је јаче заступљена и боље распоређена. И још нешто. Представници наше трговинске просвете, увиђајући да професорски кандидати који су пре факултета свршили средњу школу, немају потребиих географско-економских знања о нашиј отаџбини, без којих не сме бити ниједан факултетски образован човек, унели су у програм општег дела професорског испита и Географију земаља нашег троименог карода. Знајући све то, господа: Цветић, Маринковић, Милојевић и ја, налазимо да је потребно да наше Географско Друштво, као најпозваније за питања географске науке и наставе, учини са своје стране све што је могуће да се Географији — не само у новом, сталном, него и у садашњем, привременом Наставном Плану средњих школа — да оно место које јој из наведених разлога припада, и које има код других народа старије културе него што је наша. Ми смо на својим састанцима претресли сва изложена питања; сем тога питање о наставним програмима из Географије за сваки разред и одсек посебице; и најзад, питање о томе шта треба урадити па да се географска настава у свима школама наше Краљевине изводи једнообразно и методски. Оставивши за сад на страну питање о наставним програмима, чији састав захтева много пажње и времена, ми смо, у погледу питања о месту Географије у Наставном Плану средњих школа, као и о методској и једнообразној настави, дошли у сагласности до ових закључака: 1.) Да, у интересу вишег општег образовања, моралног и националног васпитања омладине, Географију треба спровести као наставни предмет кроз све разреде средњих школа без обзира на њихову бифуркацију, пошто она има у себи довољно елемената и за хуманистично и за реално образовање. Разуме се да у разним одсецима мора бити диференцирања у наставним програмима, које ваља удесити да буду у сагласности са циљем наставе дотичног одсека. 2.) Да наставу Географије у гимназији треба поделити на два концентрична круга и изучавати је у два течаја: у нижем од I—IV, и у вишем од V—VIII разреда. У нижем треба прећи преглед општих географских знања и кратак географско-привредни опис свију континената по појединим државама и земљама; а у вишим, научно изложити општу (Математичку, Физичкуи Антропо-)Географијуи посебна географско-економска знања о појединим континентима и земљама, с објашњењима узрочних веза и односа међу физичким облицима и појавама; као и међу њима с једне, а привредним и културним стањем земаља и народа с друге стране. 3.) Да се изучавање отаџбине и земаља насељених нашим троименим народом ван граница уједињене нам Краљевине стави и у нижи и у в.иши течај. 4.) Да се, као наставни апсурд, избаци настава од 1 недељног часа. 5.) Да се настави Географије да онолико часова колико је неопходно потребно за савлађивање њенога градива, тако да оно постане умна тековина ученика, т. ј. да јој се да оиолико часова колико једато Општој и Народној Историји, чији је значај у погледу општег образовања и националнога васпитања једнак са географским, али чија је важкодт за практичан циљ школе и живота знатно мања од географске. У