Просветни гласник

Географија у Средњим Школама

233

књиге и свештеничке одежде, склоп старо-словенске граматике и латинске синтаксе, састав и множење биљних ћелијица, број зуба у свију сисара, валенцију хемијских елемената, интерференцију светлости, биномно правило за позитивне целе експоненте, једначине кружних пресека у поларним координатама и т. д. — а не треба да разумеју и знају да протумаче најобичније ствари из научне Географије као: постанак и различну дужину дана и ноћи, постанак годишњих времена, мене месечеве, одређивање положаја места на земљиној површини, распоред климе, улогу воде на Земљи, рад организама на њој, утицај природе на човека, дејство човечје на природу, и т. д. Овакав Наставни План лифероваће, дакле, из гимназија младиће који неће имати ни најпотребнијих знања о Земљи, предметима и појавама, бићима и животу на њој; младиће који ће личити на богате домаћине што немају ни појма о реду, раду и животу у својим сопственим кућама. За жаљење је што се овај најновији Наставни План, који је иначе знатно бољи од свију претходних, толико огрешио о Географију, баш као да су му за углед служиле аустријске и мађарске гимназије, у којима је Географија имала 8 1 недељних часова у 4 нижа разреда! Но како овај план ступа у важност у ствари тек од почетка нове школске године, т. ј. од месеца септембра, има и времена и могућности да се поправи неправда учињена географској науцп, као и грешка учињена у распореду предмета на разреде и часове према њиховом иаставном и васпитном значају. Могућност за поправку даје већи број часова Српског и Француског Језика и Математике него што то захгева потреба успешне наставе из тих предмета; затим, новоуведени предмети Хигијена и Основи Државног Уређења, којима, по мом мишљењу, иије место као засебним наставним дисциплипама; и иајзад, Веропаука. Откако постоје гимназије у Србији, Српски Језик није имао више од 30 недељпих часова, па се ииједаи наставиик пије тужио на недовољност броја часова, нити је то сматрао као узрок иеуспеха, где га је било. Вратимо Српски Језик па досадашњи максимум часова, па ћемо на њему добити 2 сата недељно. Сведимо Француски Језик од 26 на 22, Математику од 32 на 28 часова, јер је то сасвим довољан број часова за савлађивање француске конверсације, па чак и кореспонденције, као и за прелазак свега градива неопходно потребног за студирање математичких наука на Университету - па ћемо на тим предметима добити 8 недељних часова. Ако би се Хигијена изучавала уз Антропологију, а 0снови Државног Уређења у Географији, онда бисмо и ту имали уштеду од 3 сата недељно. И најзад, ако је Веронаука још и у данашње време — када то нема више гаЈзоп с1'е!ге неприкосновенау нижем течају, уклонимо је бар из V разреда. На тај начин смањио би се укупан број школских часова за 15 недељно. И ако од њих национална Географија добије 3 (један у нижем течају и 2 у VIII разреду), а научна 4 (по 2 у V и VI разреду), ипак би ученичком одмору и здрављу остао у сваком разреду по 1 недељни час школског и бар три пут толико кућевног рада, и наше би средње школе боље одговориле своме правом (научном и васпитном) задатку. Потребно је и интересантно да на овом месту учиним једну напомену и констатацију, а то је да се у свима нашим трговачким школама вредност Географије боље схвата и више цени него у средњим. Почевши Просветнр Гласник, I к>н., 4. св., 1920, Ј0