Просветни гласник

240

Просветни Гласник

Учени. Обрадовић, васпитатељ синова 1 ) Црног Георгија. Чудно је подобије, које критическо око испитатеља повести измеђ судба паметодостојног овог Србљина и судбина, које су некад славног оиог Митског мудраца Анахарсиса, најискренијег иријатеља Солоновог, постигле. Готово из истих причина, из којих је и Анахарсис ишао, подигао се Обрадовић из крила земљака својих и прошао је свет у накрст, да би разне обичаје и завичаје, који измеђ смртних на земљи царствују, познао. И тиме је име другог, србског Анахарсиса праведно заслужио. Обрадовић је прошао разне земље.: Грчку, Албанију, Италију, Немачку, Француску и Енглеску и научио је језик сваке земље, кроз коју је пролазио ; а читао је и класическе списатеље сваког народа, код кога је пребивао и после двадесетогодишњег путовања вратио се, као Анахарсис, благом сабрана искуства красно снабдевен, к добрим својим, но јошт на ниском степену ображенија стајавшим, земљацима и трудио се неограниченим усилованијем и њих усавршити и срећнима учинити ображенијем. Велика је цељ била, коју је пред очима имао, и једини благородни, духом најчистије љубави к отечеству одушевљени, труд, да је савршено докучи. Обрадовић је безпрекословно врло славан и у књижевном свету врло почитајем муж. У књижевним Јенајским новинама писато за грчкога неког философа Доситеја, да је у првој десетини 19. века у Београду училишта по немачком начину устројио; то нико други није но наш славенски философ Димитриј Обрадовић, који је књижевницима, под именом манастирским Доситеја, више познат, и у последњем месту свога пребивања добрим духом у своју стихију постављен, да уређењем разних училишних заведенија о просвећенију свог народа ради. - Но и јесу велике заслуге биле, које је Обрадовић као списатељ у ображенију рода свога заслужио. Он стоји на врху првих народних списатеља у Србаља, ни један није њему ни у слави ни у заслуги раван. Он је писао србским наречијем, које је славенскоме ближе од русијског, и то за то, да би га, као што сам каже, сви синови и кћери од Црне Горедо Смедерева и Баната разумели-). Свом описаиију живота предпослао је Обрадовић врло важно, и шаљивим уметцима гди гди искњћено, писмо које је пријатељу свом и земљаку Харалампију из Липска писао и које наш високи образ о славноме томе мудрољубцу поставља. Из њега дознајемо са свим и ред, за који је писао, и причине и обрану његовог новосрбског писања, а при том и чудне његове судбине, како се у времена, кад је цар Јосиф II скиптар владенија у австријским државама држао, од магле тамног калуђеризма ослободио и к светлости славе ~своје попео, која му је, као најпросвећенијем мужу, у среди рода пристојала. Многа су затрудњенија, многе тегобе и многе бриге Обрадовићу у путовању његовом на путу биле и опет је он дејателни свој живот врло далеко дотерао. Седамдесет и једну годину живио је, и отишао је с благородном савешћу да је стазу земног свог живота добро прошао

') Преводилац овде лравв папомсну: „Свна, а не сииова*. -) Ово су речн н: 4 . Доситејева нисма Харалампију од 13 априла 1783 год. и текстуално глас-е: „Моја Ке књвга (Совјешн здраваго разума } написапа бити чпсто србски, како год и ово нпсмо, да је могу разумешп свп сраскп синови и кћерп од Црне Горе до Смедерева н до Банаша" (Дела Доеитеја Обрадовића, Београд, 1911, стр. -1).