Просветни гласник

239

који је преведен из ј ,ОететпиШ§;ег ипс! егће11епс1ег НаизкакпсЈег Шг с!аб ОезЈеггеЈсЈибсће Кајбегћт:", за 1820годину. На каже се ко је писац чланка; али је чланак интересантан и као појава и по својој садржини. Као појава, он је интересантан по томе што Доситеја, за живота, а нарочито после доласка у Карађорђеву Србију, Аустрија није волела. У актима бечких архива он се сматра за врло сумњива и опасна човека и назива се погрдним именима. Кад је 1809 године Јоаким Вујић био допао затвора у Земуну, јер је био оптужен код Високославне ГенералКоманде да „потајна собеседованија илити корешподенције" води са „отечества и императора непријател>има [то јест са Србијом]", испитивали су га, између осталога, и о томе: да ли познаје „неког Доситеја Обрадовича", и кад га је познао и где.' 1 ) Чланак пак о Доситеју, у горе поменутоме Календару за 1820 годину, врло је топао и пун симпатија за Доситеја. По садржини је интересантан, јер садржи некоје податке о Доситеју који су, и ако их треба проверити, врло важни. На име, ту се тврди да је Доситеј „седамдесет и једну годину живио", што би значило да је рођен 1739 или 1740 године. Познато је, међутим, да се не зна тачно година рођења Доситејева, већ се узима да је рођен 1742 или 1743 године. Исто је тако овде забележено да је Доситеј умро „9. априла (или 28 марта по старом)". Међутим код нас се за смрт његову вели да је била „крајем марта, 26 или 28".-) Даље, у чланку се казује како је „у књижевним Јенајским [ваљда јенским (од Јена)\ новинама писато за грчког неког философа Доситеја да је у првој десетини 19. века, у Београду, училишта по немачком начину, устројио; то нико други није но наш славенски филозоф Димитриј Обрадовић..." Требало би потражити те „Књижевне јенајске новине" и видети да у њима нема каквих непознатих података о Доситеју. И тако даље. Чланак из „Додатка" у „Новинама Србским", о коме је реч, гласи : ДОСИТЕЈ (ДИМИТРИЈ) ОЕРАДОВИЋ У Вијени у Штраусовој печатњи изишао је за 1820. годину календар лод именом ОететтЉјдег ипс! егћећепс!ег Наибка1епс1ег 1иг с!аз Оеб1егге1сМзсће КаЈзегћшт (Обштеполезни и развеселителни домашњи календар за австријско царство). Садржаније његово подробно овде ставити не допушта нам простор листа нашег. Но то можемо уверити да је садржаније његово многозанимателно, и да ће се слабо календара наћи, у ком су толике ствари списане, као у овом домашњем календару. Измеђ осталих струка посвећено је више листова и описанију живота паметодостојних мужева австријскога царства. Тако је измеђ владетеља Максимилијан Први, измеђ војника кнез де Лин, од учених државника Зоненфеле, од бранитеља отечества Марцелин Ортнер, од свирача Терезија Парадиска, а од учених мужева наш Доситеј Обрадовић описан. Ево како речи тог описаиија самог гласе: ') Ј. Вујич, Животописаније, Карлштадт, 1833, стр. 360. ,' 2 ) Ј. Скердић, Дела Доситеја Обрадовнћа, Веоград, 1911, стр. XIX.