Просветни гласник

238

Просветни Гласник

бачких колега више се ради о питању форме у којој се то јединство имало спровести. Међу њима је била једна струја која је заступала гледиште да покрајинским друштвима која већ постоје треба да се обезбеди већа аутономија него што је то било предвиђено пројектованим статутом. Њихово гледиште је подложно дискусији, али ми нарочито хоћемо да истакнемо да се њихово становиште ни у коме случају не сме национално сумњичити. Шта више, ми смо уверени да идући професорски конгрес, који ће се одржати у Загребу, неће затећи ниједног југословенског професора изван наше организације. Али осим тога што је ове године најзад приведено у дело уједињење професорских друштава — питање које се пуну годину повлачило у „Одбору за израду пројекта Статута", и што је свакако највећим делом плод отвореног и радикалног југословенства последње Управе Српског Професорског Друштва — поред тога најзначајнијег догађаја, овогбдишња професорска скупштина представљала је импозантну манифестацију многоструких опште социјалних, и затим и чисто школских погледа. Као и прошле године, тако је и ове године била јасно обележена граница између две струје: млађе и старије, напредније и консервативније. И као и прошле године, диференција погледа је нарочито била велика у питању материјалног стања наставника, и у питању наставничког социјалног положаја уопште. И као и прошле године, тако је и ове године млађа група била несумњиво јаче, енергичније и идејније заступана. Као и прошле године, тако су се и ове године млађи сасвим спонтано нашли, не тражећи се, и сасвим спонтано груписали, не организујући се. И као и прошле године, тако је и ове године пуна морална победа била на њиховој страни. Један низ резолуција којима се предвиђају мере за поправку наставничког друштвеног положаја у сваком погледу, и које су све биле поднесене делом од старе управе, „управе напредних", делом од учесника самога Збора, свих из групе млађих изгласане су великом већином. Новој, Централној Управи, обележен је пут којим ће ићи. Тај пут свакако много више скреће на лево него што би било по вољи теоретичарима консервативне групе. По нашем уверењу, то је велика добит за Професорско Друштво. МИЛАН В. БОГДАНОВИЋ

КЊИЖЕВНИ ПРИЛ08И ЈЕДАН ЧЛАНАК 0 ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ ИЗ 1819 ГОДИНЕ „Новине Србске", число 86, за 1819 годину, имају у своме „Додатку", под насловом „Смесице животописне", чланак о Доситеју Обрадовићу,