Просветни гласник

Географија у Средњим Школама

237

Нарочити изасланици предали су лично Господину Министру Просвете друштвену представку у смислу предњих закључака. Господин Министар им је том приликом обећао да ће са своје стране учинити да Географија у Наставном Плану средњих школа добије оно место које јој припада по важности за опште образовање и морално-национално васпитање средњешколске омладине. Нарочито пак истакао је потребу да се изучавање Географије земаља Срба, Хрвата и Словенаца уведе и у VIII разред гимназија и реалака. Међутим Одељење Министарства Просвете за Средњу Наставу, коме је овај предмет дат у рад — пошто је једино оно надлежно за доношење одлука по наведеним закључцима Географског Друштва — упутило је одмах друштвену представку Комисији за израду законског елабората о средњим школама у нашој отаџбини. Тиме је одложено на неодређено време решење важних и хитних питања која се тичу не само школског рада и успеха у настави, него и целокупног тона васпитања гимназијске омладине. Последњих дана, т. ј. пред сам почетак ове (1920/21) школске године, Одељење за Средњу Наставу учинило је ипак нешто за географску наставу у гимназијама, а на име: додало је један час недељно Географији Отаџбине у II и увело је Општу Географију са 2 часа недељно у V разред. т. РАДИВОЈЕВИЋ

ХРОНИКА

ПРОФЕСОРСКА СКУПШТИНА Од 5 до 8 октобра ове године држате су седнице XXVI Збора Професорског Друштва. Професорски скуп оД ове године имао је изузетну важност. Он је био последњи Збор Српског Професорског Друштва, и у исто време, уз суделовање делегата професорских друштава из осталих крајева наше земље, проглашен је за први конгрес уједињеног Југословенског Професорског Друштва. И доиста, најважнији и најзначајнији посао који је ове године извршен био је прокламовање јединства свих Професорских Друштава у Југославији. Према томе, Југословенско Професорско Друштво представљено је својом Централном Управом у Београду, која спроводи општу акцију Професорског Друштва, и заступа опште наставничке интересе. Остала професорска друштва остају и даље да функционишу као друштвене секције. Таквих секција има у Љубљани, Загребу, Сарајеву, Сплиту, Београду, и т. д. Један део хрватских професора моментано су се уздржали да приступе у уједињену организацију. Ми нарочито наглашујемо да повод њиховој тренутној резервисаности никако није неодобравање самога принципа јединства. У томе погледу се у југословеиским професорским редовима не би могао наћи ниједан пример који би био против јединствене акције. У случају неких загре-