Просветни гласник

242

Просветни Гласник Ј

маља са околним крајевима. Ту прво долазе евроазиске особине полуострвске. Преко Белог Мора Балканско Полуострво везано је за предњу Азију и Египат, и преко поменутог мора примило је оно цивилизације ових области. Под овим источним утицајима на острвима и обалама беломорским развиле су се преисториске цивилизације (јегејска и микенска), класична (јелинска) и средње-вековна (византијска). Али је Балканско Полуострво и на осталој периферији отворено спољашњим утицајима. Тако је северни део полуострвски (онај који лежи источно од карпатско - балкаиског лука) изложен утицајима из јужне Русије, а северни део полуострвски на Западу од поменутог лука у везама је са средишном и западном Европом. Најзад, преко Јадранског и Јонског Мора Балканско Полуострво саобраћа са свима средоземним областима. Другим геоморфолошким особинама олакшане су саобраћајне везе између појединих крајева балканских. Ове се везе држе уздужних удолина, превоја и долина. Најважније су уздужне удолине којима воде путеви: моравско-марички, моравско-вардарски, босански и епирски. Између маричког басена и Дунава путеви иду балканским превојима, између динарског приморја и унутрашњости динарским превојима, а између арбанског приморја и унутрашњости речним долинама. Али, с друге стране, Балканско Полуострво има и таквих особина које отежавају саобраћај између појединих његових крајева. Тако динарски венци одвајају Јадранско, а пиндски Јонско море од унутрашњости; велику препреку чини родопски масив, који дели источни део полуострвски од моравско-вардарске удолине. Ови планински крајеви имали су у прошлости значајну етнографску улогу: у њих се испред инвазија повлачило староседелачко становништво и у њима очувало своје одлике. Даље се Балканско Полуострво карактерише „жупама", тектонским или речним басенима, у којима се становништво у неколико различно развијало. После излагања о распрострањењу климатских појасева, распрострањењу растреситог материјала (који лежи на површини земље) и о распрострањењу вегетацијских зона, прелази се на други део, где се изближе одређују „географске области" Балканског Полуострва. При овом одређивању климатске и вегетацијске особине мање су значајне од морфолошких. Један део полуострва означава се као јегејски, и у њему се издвајају јелинска област и трачко-македонско приморје, везано за труп полуострва. Остали део полуострвски представља копнени труп. Источни део овог трупа јесте балканска област, која се састоји из доњо-дунавске висоравни и маричког басена. Средишни део полуострвског трупа поклапа се са моравско-вардарском облашћу, коју чине Шумадија, Рашка и Македонија. Западни део трупа обухвата динарску и пиндску област; прва се дели на Планину, Загору и Приморје. Док су у ова два дела изнесене оне географске особине које су од утицаја на антропогеографске и етнографске појаве, у трећем делу