Просветни гласник

Научни ПреглеД

243

излажу се извесне друштвене појаве које су претрпеле утицаје горњих географских прилика, и које су, са своје стране, јако утицале на антропогеографске н етнографске прилике. Те су друштвене појаве : ток историјских догађаја, распоред цивилизација и кретање народа. Најглавнији историјски догађаји на Балканском Полуострву особито зависе, најпре, од оних географских особина којима су одређене везе полуострва са околним земљама, и затим од оних особина којима су одређене везе између појединих области самог полуострва. Тако, Римљани су дошли са динарског приморја попречним путевима, Словени и Бугари продрли су са Севера, а Турци преко Мореуза; сви ови народи раширили су се преко полуострва уздужним путевима. Као при овим најважнијим етничким променама, географски утицаји виде се исто тако и при најважнијим политичким догађајима. Бугарска држава образовала се на доњо-дунавској висоравни, ширила се преко балканских превоја у марички басен и тежила ка Цариграду. Рашка, која се образовала у источним динарским крајевима, тежила је да заузме моравсковардарску долину. Културни развитак Срба и Бугара јавио се из додира са византијском цивилизацијом, а код Срба и из додира са западноевропском цивилизацијом. Овај је развитак био прекинут поменутом турском инвазијом, која је у времену од 15 до 19 века дала Балканском Полуострву више азијски изглед. Кад је Турска почела опадати, Аустрију је привлачила моравско-вардарска долина и Солун, а Русију Мореузи и Цариград. У 19. веку између балканских држава избила је распра око моравско-вардарске долине, која је од животног значаја за Србију, док је економски живот Бугарске упућен другим путем. По своме положају Србија је спречавала продирање средишне Европе ка Солуну и Цариграду. Оне географске особине којима су одређене везе полуострва са околним земљама одредиле су и распрострањење културних појасева на Балканском Полуострву. А ови су појаси, после историјских догађаја, други социални фактор значајан за антропогеографске и етнографске прилике. По материјалним и духовним одликама на Балканском Полуострву се издвајају: византијски културни појас, појас западне културе и област патријархалног режима. Овоме се још морају додати турско-источњачки утицаји. У западној култури разликују се утицаји средоземних цивилизација, који се шире са обала у унутрашњост, и утицаји средње-европске цивилизације, који продиру са Севера уздужним путевима. Трећи социални фактор, значајан антропогеографски и етнографски, јесу метанастазичка кретања. Тим су термином на-звате миграције балканског становништва, које су се вршиле за све време турске управе, и које су обухватале или неколико породица или хиљадама исељеника. У динарским и средипшим областима имају три главне метанастазичке струје. Динарска струја носила је исељенике из Херцеговине и