Просветни гласник

ш

Просветни Гласник

Црне Горе у Србију, у Босну (и даље преко Саве у Славонију и Хрватску) и у Далмацију. Косовска струја полазила је из области између Скадра и Копаоника и ишла у моравску Србију. Вардарска струја кретала се из Македоније на Север дуж вардарско-моравског пута. Ове две струје, косовска и вардарска, на Северу су прелазиле Дунав и допирале у Банат и Бачку. У источном делу полуострва балкански становници („Балканџије") силазе на једној страни на доњо-дунавску висораван, а на другој страни у басен Марице. Арбанско-епирски крајеви имају четири миграционе струје: малисорску, дукађинску, шкумбијску и тосканску. Јегејска област одликује се миграцијама Грка трговаца, који се разилазе по свем средоземном приморју, и миграцијама мухаџира, који долазе са Севера, из балканских земаља ослобођених турске власти. У динарским и средишним областима најглавнији узроци миграција јесу историјски: има миграција изазваних великом турском инвазијом са Југа, има миграција услед установе јаничарства, услед свирепог угушивања побуна, услед аустро-турских ратова, услед насиља крџалијских хорди и услед српских ратова за независност. Незнатније су миграције изазване разним економским узроцима. Ту долазе: слажење планинаца у равницу, миграције услед рђавих жетви и гладних година, услед чифчијског система и услед печалбе и аргатовања. Пошто су овако изложени фактори који утичу на антропогеографске и етнографске појат- •• • п то у прва два одељка географски ау трећем спциални. •- \ четвртом одељку под насловом „Главна етнографска и социолошка факта" проучавају се саме антропогеографске и етнографске појаве. Ту се најпре разматрају распрострањење и границе појединих балканских народа. У другом одељку говори се о разним облицима у својини земљишта и о преображајима тих облика. У истом одељку проучавају се кретања свих балканских сточара, која се издвајају у десцедентна и асцедетна. Међу „начинима живота" разликују се два : приморски и копнени начин. Услед географске средине и услед утицаја разних цивилизација и вера, ова два начина показују значајне разлике у погледу занимања и исхране. Следећи одељци гтосвећени су студији насеља. Г1оложаји градова одређени су оним географским особинама од којих зависе везе полуострва са околним земљама и везе између појединих области самог полуострва. Овим се објашњава положај градова на обалама морским, на уздужним и попречним путевима и на великим рекама (Сави и Дунаву). Мањи градови представљају локалне економске центре, станице караванског саобраћаја или центре вашара. На типовима градова виде се, међутим, утицаји социалног реда, утицаји разних цивилизација. Тако постоји средоземни тип градова (са варијететима: далматинским, арбанским и грчким), турско-византијски (или прави бал-