Просветни гласник

Научни Преглед

245

кански) тип, и у патријархалној зони тип градова у којима се опажају утицаји западне културе. Села, напротив, у своме положају зависе једино од морфолошких прилика: извесне групе села локализоване су за извесне морфолошке објекте. Код типова села виде се не само утицаји географски, већ и утицаји појединих цивилизација и утицаји облика у својини земљишта. На Балканском Полуострву постоје разбијена села са старовлашким типом, са шумадијским и мачванским типом (који су се развили из старовлашког)> са карсним типом (који је такође у почетку био разбијен) и са ибарским типом. Међу збијеним селима издвајају се: тимочки тии, читлучки тип, грчко-средоземни и турско-источњачки. Исто тако је и кућа са својим типовима зависна не само од географске средине већ и од разних цивилизација. На Балканском Полуострву постоје: динарска (дрвена) кућа, модерна кућа (у северној Босни и моравској Србији), карсно-средоземна (камена) кућа, моравско-вардарска (земљана) кућа, грчко-средоземна кућа, турско-источњачка кућа, кула и чифчијска кућа. Са одељком о социалном и психичком диференцовању којим се завршује прва књига, прелази се предметима друге књиге. У овом завршном одељку испитује се балканско друштво за време турске управе, нова друштва међу балканским исељеницима ван полуострва, пословењавање градова на полуострву и образовање демократских друштава у ослобођеним балканским државама. * Друга књига носи наслов „Духовне особине Јужних Словена" (страна 261—520). Истичући како географска средина утиче посредно или непосредно на духовне особине људи, Г. Цвијић сматра као важан задатак Антропогеографије да утврди духовне особине становништва у различним областима, и да покаже на првом месту географске, а затим историјске, етничке и социалне узроке тих особина. При исгштивању духовних особина Г. Цвијић се служи непосредним посматрањем, нарочито методом „етно-психичких профила", т. ј. посматрањем становништва дуж одређеног правца. Друга врста непосредног посматрања јесте посматрање становништва у „области-матици" и становништва истог порекла које је из ове „области-матице" одсељено у другу област. Духовне особине могу се извести и посредним посматрањем, т. ј. на основу народних умотворина и на основу историјског проучавања умних и уметничких творевина и политичких и верских установа. Расматрање о духовним особинама Јужних Словена Г. Цвијић почиње констатовањем етничког јединства између Србо-Хрвата, Словенаца и Бугара. Ово се јединство огледа прво у говорима, а затим у обичајима и народним схватањима, Али се по својим основним духовним особинама