Просветни гласник

258

Просветни Гласнш

да буду лепе, гостопримне, веселе, у та „Грађанска огњишта" и та „Сеоска огњишта", праве клубове разумних и трезвених радника, и буржои и интелектуалци волеће да долазе; братски, све друштвене класе мешаће се и удруживати у њима. Цела породица наћи ће се ту — велика и драгоцена новина — и присуство мајки и деце доприносиће добром моралном држању свију. Француз ће научити тако да воли здрава разонођења, поштене забаве, игре које одмарају и окрепљују, радости једног вишег реда које вреде бескрајно више но остале, јер не остављају ни нелагодност, ни слабост, ни грижу савести. Досада је крчма била једини „салон сиромахов". Популарни клуб — о чијој ће организацији учитељ, нарочито на селу, водити прву реч замениће не може бити боље тај жалосни салон који је причинио толико суза. То у осталом неће бити „салон сиромахов", јер неће бити много сиромаха, онога дана кад не буде више алкохоличара. То ће бити „општи салон", салон свих добрих Француза удружених у истом презирању забави које понижавају и истој љубави за здрава задовољства. С. П.

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ Друштво за просвећивање жене и заштишу њених арава. — Ово друштво основано је 1919 године као манифестација оног великог преокрета који је морао настати у унутарњем животу наше жене после свега што је доживела и преживела у току ратних година. Друштво је и својим програмом и својим саставом имало пре свега да утврди један одређени правац којим се у решавању нашег женског иитања мора поћи, а затим да истакне потребу за жениним активним учешћем у народном просвећивању. Од велике је потребе да се гро нашег женства, такозвани средњи грађански сталеж, увуче у социјални рад и васпита за њега. Јер док су на хуманом раду заступљене већином жене најимућнијег сталежа, дотле на политичком раду видимо само један мали број материјално необезбеђених жена, које немају ни могућности да се партијски опредељују, јер су већ предестиниране за социјалистичко-бољшевичку организацију. Међутим, да би жена својим уласком у наш друштвени и политички живот успела доиста да унесе нечег новог, свежег, да би успела да прозре у главне мане нашег партијског живота, како би могла да их се чува, она се за политички живот не сме васпитавати и припремати у данашњим партијама, него ван њих, имајући пред собом преглед нашег целокупног политичког живота. Исто тако жена не сме свој социјални рад ограничити само на хумане послове, на ублажавање беде, него се мора мало више запослити на културноекономском пољу, како би се научила отклањати узроке беди. Из тих разлога и на тој замисли је Друштво за Просвекивање Жене и Зашшиту Њених Права основано и окупља око себе у великом броју жене средњег сталежа без професија, а затим жене физичке и интелектуалне раднице из свих струка.