Просветни гласник

257

начин за подизање „Народних Домова", схваћених на једној врло широкој основи. Ми се надамо, каже се између осталог у том чланку, да ће школа научити Французе и ,да се забављају, — да, да се забављају на здрав начин. То је један дар који модерни људи немају: кад имају слободног времена — а осмочасовни рад и „енглеска недеља 1 ' им га дају —■ многи међу њима имају само једну мисао: ићи у крчму и пити. Они не умеју да се забављају друкчије до с чашом у руци. Кад имају двапута више доколице, они ће пити двапута више, будући је страшна реч Метерлинкова данас истинитија него икад: „У великим варошима, три дана беспослице напуне болнице опасније болесним жртвама но три месеца рада". Што је потребно, то је створити у свакој од 38.000 француских општина, и нарочито у најмногољуднијим, „опште куће", огромна „грађанска огњишта". Наши преци умели су да посвете милионе новца и небројене дане рада да подигну џиновске катедрале у које је могао да стане силан народ. А .ми, ми треба да саградимо и организујемо огњишта интелигентног и здравог живота, места за спортску, литерарну и уметничку разоноду, у која ће радници из градова и села долазити да у њима на здрав начин проведу своје слободно време, да образују певачка, музичка, гимнастичка, стрељачка, скаутичка, излетничка друштва, и друштва за сваковрсне игре, као што се то нарочито ради у Швајцарској где, недељом, човек не зна на коју ће страну пре да оде међу разним друштвима која му нуде врло примамљиве програме. Не устежући се, жртвујући милионе, јер се ради о томе да се опет створи душа толиким Французима и јер ће толики милиони постати слободни престанком непотребних и штетних пијанки, створимо популарне клубове које тражи Министар Просвете у свом циркулару од 3 октобра 1919, клубове у којима ће људи имати „новина, часописа и књига", у којима ће присуствовати „читањима, конференцијама, музичким и кинематографским седницама". После страха од хиљадите године и хекатомби крсташких ратова, свет је опет стао весело да живи, и Европа се заогрнула „белом црквеном хаљином". Данас, после ужаса Великога Рата, Француска треба да се опет врати у живот и да организује за разбориту и образовану демократију огромне „Народне Домове", окружене теренима за игру и спортове, у којима ће се налазити свечане дворане за конференције, кинематографе, представе, коректне игранке на које ће долазити оцеви и мајке; читаонице, зборнице за многобројна спортска, излетничка, музичка, певачка и друга друштва, међу која ће се делити омладина, а и зрели људи; басени за пливање, купатила с душевима, одакле ће се чистота и хигиена ширити свуда; а такође и каване у којима ће се служити само хигиенска пића. У те „опште куће", које неће имати ничег одбијајућег, које треба