Просветни гласник

Белешке

263

њима само у јутру. Од осам до дванаест, четири часа од по четрдесет минута су вешто растављени све дужим одморима; последњи одмор је посвећенфизичкомваспитању, часнапољу, часу пространим гимнастичким дворанама. Све што ученик треба да научи за испите концентрисано је на пре подне. Та метода, која је дошла из Енглеске, опробана је; она задовољава тело и олакшава дух. Успеси на крају године показали су њено добро дејство. Да забележимо једну особеност ових школа која би требала да буде правило: за стране језике, ученици су подељени међу професоре према својој снази, а не према својим годинама за поједине разреде, и сви уче два језика. После подне је одмор, светлост, живот, пракса; принципи који су се учили у јутру добијају тада своју примену и свој смисао. Правила стране синтаксе налазе примене у конверсацији; лекције из историје оживљују се посетама многобројним старим споменицима; лекције из земљописа, излетима ка рекама, планинама, манифестацијама социалног и економског живота; задаци из наука, огледима, манипулацијама, посетама фабрика. А како и тело има својих права, која су на првом месту, једно или два после подне недељно намењени су спортовима на једном пространом игралишту које је — како каже париска „Солидарност" по којој ову белешку доносимо — можда јединствено у аналима француских лицеја. Морално васпитање се врши само собом, присуством професора усред њихових ученика ван вештачкога оквира учионице. Овај се програм, каже „Солидарност", јако допада и ученицима и њиховим родитељима. Мора се признати, у осталом, да је он рационалан, здрав и модеран.

БИБЛИОГРАФИЈА

Д-р М. Ђ. Поповић, Умно раднишатво и његов иоложај у данашњој држави и друшшву. Извештај поднесен I конференцији умних радника 9 маја 1920 у Београду. — Београд, издање С. Б. Цвијановића, 1920. С. 36, цена 1 *50 дин. Хеј, Словени!..., драмска епизода из српско-аустријског рата. Написао Р. Ј. Одавић. Друго издање. — Београд, издање С. Б. Цвијановића, 1920. С. 32, цена Г50 дин. Горски Вијенаи, владике црногорскога Петра Петровића Његоша. Седмо издање с коментаром Милана Решетара. — Београд, издање С. Б. Цвијановића, 1920. С. 1ЈЛ11-|-172, цена 10 дин. Анри Бергзон, О души и телу. Превео и предговор написао Д-р Никола М. Поповић. — Београд, издање С. Б. Цвијановића, 1920. С. 62, цена 3 дин. Ст. Винавер, Пантологија новије сраске пеленгирике. — Београд, издање књижаре „Напредак", 1920. С. 78, цена 3'50 дин. Емил Фаге, Увођење у филозофију. Превео Драгомир Л. Стевановић, — Београд, издање књижаре „Напредак", 1920, С 167, цена 9 дин,