Просветни гласник

ШКОЛСКЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ИРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИЂА (1815—1839)1) Сшање ире усашнка: Учење ио манасшпрнма нуиоиива. Школе, учшаељн н насишва Са_моучка ансменосш. — Школе за време ирвог усшанка. — Школе иод Кнезом Мнлошем : бројн о сшање, школовање ван школе, учншељн, школске зграде, број ученнка, ученнце, насшава, учнла, надзор, внше школе, уџбеннцн, школовањс на сшрани, грчке, турске, јеврејске п немачке школе. За турске владавине школе су у Србији биле врло ретке. „Ни у сто села нема свуда једне школе", вели Вук С. Караџић. Због тога је писменост у Србији била готово угашена. Први устанак затекао ју је у погледу писмености у страшном стању. Сем свештених лица, која такође нису била врло писмена, нико скоро није знао ни читати ни писати. Све грађанске и војне власти биле су неписмене.-) Од дванаесторице советника у Правителствујушчем Совету 1807 године једва су четворица били писмени, али и од њих су двојица само „знали којекако записати своја имена", један је „знао мало боље од њих", а један једини „знао је писати и читати боље од свију попова и калуђера и многијех старешинскијех писара по Србији". : ') Пре устанка, они који су желели бити попови или калуђери учили су по манастирима код калуђера или код попова по селима.' 1 ) За више какве науке није се ни знало. Вук Караџић је тек у Карловцима 1806 сазнао „да има на свијету јошт више наука осим нашега Псалтира и Часловца".' 1 )

Једна глава ш већег дела о приликама у Србији под Кнезом Мнлошем Обреновићем.

-) Д-Р Б. Куниберт, Сриски Устапак, 28. — Незнање за време нрвога устаика, говорио је 1834 г. Боа-ле-Коиту, један од Карађорђевих другова, било је тако велико да је пзмеђу 25.000 људи, колико је било у нашој војсци, само један знао нисати, али му то знање није било ни од какве користи, јер иије било никога ко бн могао нрочитати гатб он напигае (Сиоменнк XXIV, 23).

3 ) Вук С. Караџић, Историјски и етпографски списи, I, 65.

4 ) Вук С. Караџић, Српски Рјечнпк, Школа; Прота Матпја, Мемоари, 24; Ј. Рајић, Историја Катпхизма, 15; Н. Радојнчић, АвтобиограФија Иетра Руњанина, Срем. Карловци, 1914, стр. 2.

5 ) Вук С. Караџић, С. Н. Ијссмс, I, стр. III. Просветвн Гласник, I кн>., 5. св., 1920. 18