Просветни гласник

266

Манастирске су школе биле раније праве школе, у којима су поједини калуђери били у пуној улози учитеља и називали се даскалима.') Но многи су се учили писмености по манастирима и појединце, сваки код свог духовника. 2 ) Слично је било, само са много мање правилности, и у Србији пред устанак. У сваком је манастиру било по неколико ђака, који су се желели научити књизи, али су они више личили на манастирску послугу него на ђаке. Мањи су лети чували козе, овце, јариће, свиње, садили и плели лук, ишли уз плуг, купили сено и шљиве, и тако даље, а већи су ишли с калуђерима по писанији. Зими пак, пошто би сви у јутру донели дрва, потом већи напојили калуђерске коње, а мањи почистили собе, скупили би се у какву собу, те би им какав калуђер или ђакон показивао да уче читати или би сваки учио код свога духовника. Многи су преко лета заборављали што би зими научили, и тако су понеки учили по четири или пет година, па још нису знали читати. 3 ) Овако су се у манастирима учили многи познати људи у Србији с краја XVIII и почетка XIX века.') Манастирски ђаци нису били деца, него већ одрасли младићи. : ') Има примера да се учило и путујући уз калуђере просјаке. 6 )

') 1760 „јеромонах даскал Јеврем" (Љ. Стојановић, Стари срцски заииси п натииеи, III, бр. -1989); 1707 год. „јеромонах, даскад Дамаскин" (Љ. Стојановић, II, 2171); 1715 год. ,даскал иротосннђел Нпкаиор" (Љ. Стојановић, II, 2278); 1718 год. ,СтеФан даскал, јеромонах раванички" (Љ. Стојановић, III, 5302, 5307); код аега су учнли књигу многн своштеинцп: нараћинскн Петар Јовановић и СтоФан Марковић (Сиоменик ХШ, 106, Гласник Српеког Ученог Друштва, 56,124), грабовачки (Срез Гесавски; Споменнк XIII, 112, Гласншс 56, 150), поречки Димитрцје Поновић (Гласннк 56, 135), пожаревачки ђакон Василије (Гласпик 56, 159), ц тако даље. У манастип Жуну дошао је Никола Гадовпћ пз села Кута н ту је остао „до свога пострига четирн годпне" (Љ. Стојаиовпћ, бр. 2388).

-) Тако су се учнли: омољскн свештеник Јанко у Гаваннци „код духовника Васнлпја" (Споменнк ХШ, 104), другн омољскц свештеник Димптрпје у Манаснји у „духовишса Арсеннја" (11)11:1, 105) и тако даље (види Споменпк ХШ, 144—146, 172—196. Гласник 56, 141, 142, 148, 149, 230, 236, 255, 274).

3 ) Вук С. Караџпћ, Српски Гјечннк, Школа.

„ ! ) У манаетпру Студенпдп учио је око 1770 год. „читатн, нисати и црквено цравило"

Самупло Јаковљевић (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 189). У псто време од прплнке, учно јс у

манастнру Троиошн Стевап Јовановић (II)., 211); око 1780 год. учно је у Пшсољу под Кабларом Хаџн Атапаснје Гадовановпћ (II)., 751); око 1786 год. учио је у Враћевшннцн Мелентије Павловић (II)., 491); око 1788 год. учио је „читатп и пнсатп" у Горњаку Стеван Добрњац (11)., 142); око 1790 у Студенпци Мелентијо Нпкшпћ (II),, 439); око 1796 у Троноши Вук Караџић. У псто време учио је V Светој Тројици и Никољу НпћиФор Максимовић (II)., 317). У манастиру су учили нред првп устанак Тома Вучић Перпшнћ (11»., 78), Мнлош

('тојићевић војвода поцерски (Вук С. Караџпћ, Даннца за 1827, стр. 27) и многи други.

8 ) Хаџи Гувим ее као млад момчнћ обуче од ђаволства у девојачке хаљпне, па са женама н девојкама отидне некаквој Туркпњп на прело. Кад ее то нрочује „Турци га стану тражити да обесе, он иобегне од куће и по манастирпма кријући ее стане учити књигу" I Вук С. Караџпћ, Историски и етнографски сппси, I, 244). *) Тако је бранковинскп свештеник Мата учио крајем ХУШ века „код светогораца путујући" (Прота Матија, Мемоари, 29),