Просветни гласник

19*

Школске Прилике у Србији

267

Многи су се учили и код попова. И попови су имали по једног или два ђака, који су такође чували попову стоку, радили све домаће послове и са њим носили водицу по селима.') И ако је и у манастирима и код попова било врло мучно издржати тешке послове који су ђацима падали у дужност, „опет је сваки радо сносио, који је желео што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији онда није било другога господства кроме бити кнез, поп или калуђер". 2 ) Ако је где у којој нахији била која школа, њу су издржавали ђачки родитељи из места. У њу су доводили своју децу и људи из околине и плаћали месечно учитељу или мађистару, како га зове Вук, да их учи. Овакве се школе помињу у варошима: Београду око 1800 г.- а ), Карановцу 3 ), Лозници 4 ), Пожаревцу ,,а ) и Неготину 46 ), а од села у Рипњу.'') — Учитељи су у њима били или из ирека, или из Старе Србије, или и писмени сељаци из Србије. У Рипњу су из турског времена запамћена два учитеља: Леонтије, родом из „Немачке", и Нестор, родом из Старе Србије. 6 ) Код Крњевачке Цркве (Округ Смедеревски) био је учитељ Јован Ранчић, родом из Брестова у Ресави. 7 ) Учитељи су били мало стални; остављали су школу и одлазили у друго место кад год су хтели, а исто су тако лако и отпуштани, кад год нису били у вољи онима који су их наимали. — У школи су деца седела и учила од јутра до мрака, само што су ишла те ручала. 8 ) Настава је била врло слаба. Сем читања учило се по мало, у колико је учитељ знао, и писати. И у манастирима и

') Вук С. Караџић, Српеки Рјочник, Школа. — Тако је у ирвој ноловшчг XVIII века учпо градпшки свештеник Николај „у попа Милића" (Сноменик ХТЛ1,109), немеиикућски Станко у Гроцкој „у иопа Стсвана" (II)., 114). Видн даље учен.е код попова Опоменнк ХТЛ1,116,172, 175, 178, 185; Гласнпк 56. 236, 265; .!>. Стојановић, 11, бр. 2911, и тако даљс. У другој половипи XVIII века свештеник неменикућски Јован „пзучиоје приватно у своме дому Николаја Херина", свога сељака, па га послс заиопио н учинпо својим капеланом (М. Видаковић, АвтобнограФија, Гласник 30, 107), Петар Некић из Трбувшнце био "је ђак попа Ранка из Рудоваца (1" 1815. М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 105), 1775 год. учио је некп Андрија Јовановић код нопа Пстра Младог (Љ. Стојановић, 11, бр. 3144), око 1785 г. учио је још као врло малсн" прота Матија Ненадовнћ у •Враиковини код свог свепгаоннка Стевана (Мемоари, 23).

2 ) Прота Матија, Мемоари, 24. -а) М. Т). Милићевић, Поменик, 576.

3 ) У Карановцу је био око 1780 г. учитељ неки Тодор Рапа (М. Ђ. Мнлићевић, Поменик, 273).

4 ) У Дозници је учио школу 1795 г. Вук Караџић (II)., 234).

4 а) Око 1790 и 1800 г. (№., 849, 576). 4 б) Око 1778 г. (1ђ., 524). '■) М. Ђ. Милићевећ, Јован Ђак, 7 н 73; Годишњица Н. Чупића XIV, 71.

6 ) М. Ђ. Милићевић, Јован Ђак, 7.

7 ) Ранчић је учио школу у Паланци у Ванату (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, 145—146).

8 ) Вук С. Караџић, Српски Рјечнпк, Школп.