Просветни гласник

Школске Прилике у Србији

273

отпуштани. Због тога су помени о сељакању учитеља врло чести. ј ) Државни су учитељи постављани и били су сталнији. — Плате приватних учитеља биле су 1—5 гроша на месец од ђака. 2 ) Општинских учитеља су биле различите, обично од 1000—2000 гроша годишње 3 ); али су гдешто биле и врло мале. 1829 г. имао је учитељ у Поречу свега 60 гроша на пола године. 4 ) Државни учитељи имали су 100—150 талира годишње. ■') Сем тога учитељи су били ослобођени од пореза и кулука. °) Учитељи нису били ни из далека оквалификовани за свој позив. Георгиј Михаљевић, учитељ на Каменцу у Гружи 1826 г., био је раније „собиратељ писмена (8е1гег) у славној будимској типографији" 7 ); Петар Радосавчић, учитељ београдски 1826 г., држао је пре тога месарницу у Београду 8 ); Михаило Ресничанин, учитељ београдски 1832 г., „не зна у правом смислу ни читати ни писати". 11 ) Радосав Петровић, учитељ „обштествене школе у Параћину" 1836 године, био је „руфетом терзија". Стефан Поповић, учитељ у Кисиљеву (Срез Рамски) исте године „није ни учио ништа друго него само азбуку у истом селу и од оца пароха месног". 0а ) Они нису имали ни моралних квалификација за учитеље. Учитељ Андрија, пријатељ Кнеза Милоша из првих година његове владе, родом из Сремских Карловаца, био је у Србији још од 1807 г. где је живео „час од крађе час од поштене службе". За владе Кнеза Милоша због силне дрскости падне у немилост, пропије се и добије јехтику од које и умре око 1820 г. 40 ). 1823 г. ћупријски је учитељ био ') Михаило Берпса1 !Л .евић отпшао је нз Рипња у Београд „јер иу Београђани дадоше већу плату" (М. Ђ. Мплпћеиић, Јован 'Бак, 74); Дииитрије 'Бурђаковпћ отпшао је око 1830 г. из Рипња у Палеж „јерјечуо да Палежапп више плаћају него Рипањцп" (Шс1., 75); 16 септембра 1823 г. ппше Живко Шокорац Кнезу Милошу о некаквом Павлу Тодоровпћу, који је био учитељ у Великој Дренови, па се преселио у Крушевац, па му се не свпди од Турака, те би желео опет бити учитељ у Дренови (Државпа Архива, Кпежевска Канцеларпја, Нахија Јагодинска, 1823). Неки СтеФан Милосављевић „наставнцк славено-сербске јуности" био је 1829 г. чак у Приштшш (Држ. Арх., Кнеж. Канцеларија, Нахија Крагујевачка, 1829). *) М. Петровић I, 765; Тласник IX, 166. ;| ) М. Петровић I, 766; Гласпик IX, 166. М. Петровић I, 765. г ') Гласнпк IX, 166. '■) Вук С, Караџић, Историјски и етаограФСки списи I, 197. 17 Фебруара 1822 г. иише Кнез Милош Живку Шокорцу у Левач да заповеди сељанима Велике Дренове да на ондашњег учптеља не ударају порезе „јербо њему не принадлежп плаћати такове, будући да не има куће ни баштине своје" (Државна Архива, Кнежевска Канцеларија, Деловодни Протокол 1822, Л» 273); 6 јануара 1824 г. даје Кпез Мплош „ослобођеније" Стојану Поповићу, учитељу јагодинском „да не плаћа порезу, нити пак какав кулук чипи" (Државна Архива, Кнежевска Канцеларија, Деловодпи Протокол 1824, № 27). 7 ) Ј. Вујнћ I, 177; Исти, Живописаше, Карлштадт, 1833, стр. 352. 8 ) Купиберт 181. 8 ) Вукова Преписка II, 651. °а) Државна Архива, К. К., Школе 1836, ,0 ) М. Гавриловић II, 445,