Просветни гласник

272

Просветни Гласник

Школе су биле или приватне, у којима су учитељи добијали плату од ђачких родитеља, или општинске (обштествене), у којима су учитељи добијали плату — у варошима од варошких општина, а у селима од среског и нахијског приреза. У Шапцу и Брусници плаћали су учитеље Јеврем и Јован Обреновиђ.') Некоји истакнути и имућни људи били су ктитори школа у својим местима. Тако је Антоније Протић био ктитор школе смедеревске. 2 ) Државне (правителствене) школе основане су тек 1835 г.; у њнма су учитељи плаћани из државне благајне. а ) Учитељи су у почетку били највећим делом родом из Аустрије, ■*) по изузетку био је по који Србијанац. 5 ) Доцније има Србијанаца иешто више, али пречани и даље чине знатну већину. У децембру 1835 било је у 20 места: 20 државних учитеља родом из Аустрије, 2 из других места ван Србије и 6 из Србије. с ) 1836 г. у 60 школа, колико их је свега било у Србији, било је 69 учитеља. од којих је 46 било из Аустрије а 23 из Србије. 7 ) Приватни п општински учитељи нису били стални, одилазили су кад су хтели, обично тамо где им се боље плати; исто су тако лако и _

') Ј. Вујић П, 98, 112; М. Потровпћ I, 765—766. — У Београду су до 1824 г. у«штељи добвјали плату ла дрквеног таса који је био намењен школи. Те пак године наредио је Кнез Мплош да се нриход од школског таса употребљава искључиво на поправљање школске зграде, на куповање школских нотреба „и па учење са свим сиромашне деце, која се само она разумеју која немају својих родитеља, а плату учитељима да плаћа онштество, коју ће разрезивати или само на оне родитеље, који имају децу у школи или па цело ошптество, што је општеству бпло остављено на вољу" (М. Гавриловић II, 691—693), 2 ) Љ. Стојановић, Записи, бр. 4046. а ) М. Петровић I, 766. 4 ) У Рппњу је после 1815 г. био учитељ Михаило Бориеављевић или Берисављевић, родом из села Дивош-а у Срему (М. Г Б, Милићевић, Јован Ђак, 73. Види о њему М. Гавриловић II, 619); после вега био је неки Дпмитрије Ђурђаковић опет из прека (П)1с1., 75); у Београду је 1819 г. био Мпхаило Николпћ-Ресничапин, родом пз Аустрије (М. Петровић I, 760), у Каменцу код Честина у Гружи био је 1826 г. Георгпјс Михаљевић из Аустрије (Ј. Вујић I, 177); у Крагујевцу су 1826 и 1827 г. оба учитеља Мојсеј Јанковић и Проконије Видаковић „Сремци и негдашњи ученици карловачких заведења" (Ј. Вујић I, 172; ТЈ. Магарашевић, 42); 1826 г. у Београду је учитољ Лазар Пачловић, родом из Аустрије (Ј. Вујић I, 22); исте су годппе у Београду учитељи већ поменутн Миханло Берисављевић и Петар Радосавпћ, родом из Паланке у Бачкој (М. Гавриловић II, 623); Сретеи Л.. П. констатујс да су у Београду „учитељи који су нас: аз, буки и вједи учили били из прека" (Срста Л. Н., Путовање по Новој Србији, 106); у Бранковини 1831 г. Илија Јаковљевић из Сурчпна у Срему (Љ. Стојановпћ, III, 598.). г >) У Остружлпци је 1815 г. бпо учитељ Николај Николајевпћ, родом из Честина у Гружи (М. Ђ. Милпћевић, Поменик 423). Нз Србије је био родом Јован Рапчпћ, смедеревски л доцни.је београдски учитељ (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србпја, 145-—147) и ,још пеки (Сретен Л. П., 106; Ј. Вујић I, 124). е ) М. Петровић I, 767. ') Државна Архива, Шкоде.