Просветни гласник

286

Просветни Гласник

само описивањем животиња и биљака, као што је то у главном некада било, већ су то предмети који улазе дубоко у испитивање општих и основних закона живота, онако исто као што чине Физика и Хемија са испитивањем општих и основних физичких и хемијских закона. С тога задатак биолонже наставе у средњим школама мора бити у првом реду тај, да ђаке упозна са општим појавама живота и њиховим законима, како код животиња тако и код биљака. У вези са тим мора се истаћи посредна илп непосредна практична вредност за човека појединих животних појава и живих бића. Али да би се све то постигло, биолошка настава у средњим школама мора бити нарочито организована. И мени се чини да она овако како је данас организована, не само да није без примедбе, већ, на против, могле би јој се учинити и неке врло озбиљне примедбе. То готово подједнако важи за биолошку наставу у нижем (I и II разред) као и у вишем (V и VI разред) течају. С тога ћу ја овде покушати да изложим неке своје мисли о томе како би биолошка настава требала да буде организована и на шта би у њој требало првенствено обратиги иажњу. Тако, пре свега, у настави Зоологије морала би се у будуће обратити знатно већа пажња науци о човеку. То важл нарочито за виши течај. За нижи течај могло би се рећи да је доста оно што се већ налази у уџбеницима Љубомира јМиљКовића и Николе Ранојевића, који су данас у употреби. Наука о човеку требала би да обухвати све елементарније ствари из Анатомије и Физиологије. При проучавању појединих органа требало би увек показати и њихову основну хистолошку грађу. Без тога је веома тешко, готово немогуће, разумети суштину физиолошких радњи. Како ће се моћи створити правилна представа о току апсорпције у танком цреву, ако се пре тога не зна његова хистолошка грађа? Још теже је разумети суштину осећања звучних таласа, ако се не зна хистолошка грађа Кортијевог апарата. Савршено је немогуће како ваља објаснити и схватити свесне и рефлексне радње, пре него што је објашњена хистолошка грађа мозга и кичмене мождине. А све су то појаве са којима ђаци вишега течаја треба безусловно да буду упознати.' Јер најветћи део од тих знања, колико имају чисто научну вредност, пошто објашњавају суштину појединих животних појава, и на тај начин проширују хоризонат сазнања, исто толико имају и практичне вредности, јер олакшавају разумевање многих појава са којима човек свакога часа има посла. Једно солидније, а при том ипак опште познавање хистолошке и анатомске грађе човечјега тела, постаје неопходна потреба свакога човека. То постаје човеку једини кључ за разумевање свога властитога бића, како физичкога тако и духовнога. У општем средњешколском образовању познавање човека: његове анатомије, хистологије и физиологије мора заузети једно од првих места. На тај предмет не сме се више гледати као на нешто сасвим споредно, као што се то у врло великој