Просветни гласник

292

Просветни Гласник

да се претпоставља да је сваки интелектуално просеман кандидат способан да буде наставник. То је заблуда. Ми смо горе утврдили, што ћемо овде поновити: није ни сваки високо интелигентан човек, а још мање сваки просечан човек способан за наставника; наставничка способност јесте способност зш §епеп$: као што је понеки њом високо обдарен, тако исто је понеки те способности потпуно лишен. Свака пак просечна способност, па дакле и ова, мора да се нарочито култивише. Филозофски Факултет, који лиферује наставнике, или мора да нарочито култивише наставничке способности оних кандидата који се мисле посветити наставничкоме позиву, па само онима које квалификује као способне за наставнички позив издавати право на положај наставника, или мора ту функцију да напусти и уступи је једној новој установи. Можда ће се рећи: сваки дипломирани слушалац Филозофског Факултета стоји пред професорским испитом, и он ће том приликом показати своје наставничке способности и своју наставничку спрему из филозофских наука. Али овај одговор, пажљивије посматран, одвео би анулирању сваке вредности университетске наставе. Јер заиста, ако се претпостави да ће један супленат моћи сам да уђе у теориско познавање филозофских наука и да се тако исто сам извежба у практичној употреби наставних метода, онда се то исто мора претпоставити и за све остале науке. Зашто на пример неко може сам да савлада, и то поред практичног рада у школи, и педагогију и психологију, логику и методику, у току од две године колико му стоји на расположењу до професорског испита, а међутим сам није у стању да без университетске наставе савлада коју природну науку? Дакле, очевидно је апсурдно тражити од кандидата да на професорскоме испиту докаже спрему за коју се претходно није спремао, и способност за коју се није оспособио, наиме спрему из филозофских дисциплина које није слушао и способност у употреби наставних метода у којој употреби претходно није ни од кога упућен. Дакле, на Филозофском Факултету наша ствар стоји овако : слушаоци се обавезују да стекну стручну спрему из једне групе наука, али се не обавезују да се оспособе за наставнички позив. Од две функције Филозофскога Факултета које смо у почетку констатовали, ова друга, практички важнија, наиме спремање наставничког подмлатка за наставнички позив, јесте потпуно занемарена. Тако, међутим, не треба да остане. Спремање кандидата за наставнички позив или ће се изводити на самоме Филозофском Факултету или се мора пренети на коју другу установу. У случају да се та функција и даље остави Филозофском Факултету, онда се мора филозофским наукама дати изузетан положај у програму университетске наставе. У супротном случају пак треба независно од Университета основати не Вишу Педагошку Школу за учитеље, већ Велику Педагошку Школу, која ће бити обавезпа за све свршене слушаоце Филозофског Факултета који се