Просветни гласник

0 спремању за наставнички позив на Университету -Јц

293

желе одати наставничкоме позиву. У овоме случају диплома о положеном дипломском испиту на Филозофском Факултету не би давала право кандидату да заузме наставнички положај, већ само да ступи на Велику Педагошку Школу. Наше је мишљење да функцију спремања наставничког подмлатка не треба преносити на неку нову установу, независну од университета, већ је треба и даље оставити Филозофском Факултету. Али у томе случају треба извести ове реформе на Филозофском Факултету: 1) да кандидати после шест семестара полажу стручни испит, али да им тај положени испит још не даје право на положај наставника; 2) да после положеног стручног испита сваки кандидат који се жели одати наставничкоме позиву слуша још два семестра искључиво оне филозофске дисциплине које се полажу на професорском испиту, походећи обавезно педагошки и филозофски семинар; 3) да се у педагошком семинару слушаоци уиућују у практични наставнички рад, као што то чине учитељски матуранти; 4) да после та два семестра полажу општи испнт из филозофских дисциплина и практичног рада; 5) да тек тако положеним испитом кандитат стекне право на вршење наставничке дужности. Све док се ове реформе не буду извеле неће се, по нашем мишљењу излечити зла од којих наша настава пати, и на која се сви тужимо. Д-Р НИКОЛА М. ПОПОВИЋ

0 РЕФОРМИ ВЕРСКЕ НАСТАВЕ У СРЕДЊОЈ ШКОЛИ Као и у другим питањима, тако се код нас лута и у питању религијске наставе. Једни траже да се та настава из гимназијскога програма избаци; други да се сведе на најмању меру; трећи пак да се из основа реформише. По нашем мишљењу, наука о вери се по нашим средњим школама мора предавати, и то не као КеН^шпб^езсШсћЈе, као нека врста додатка уз општу историју, већ као нарочити школски предмет, као наука о вери , КеП§шпз1ећге. Тако се ради у Немачкој, Енглеској и Америци, које нам својим школама предњаче. У Француској се, до душе, ради друкчије, али нам она у овом погледу не мора служити као пример. Наши државни и школски интереси у проширеној краљевини захтевају да се запостављеној религијској настави обрати кудикамо већа пажња. Па ипак, бранити ову наставу једино из разлога државног опортунитета, мени изгледа слаба одбрана. Јер ако се брани извесна настава једино разлозима државног опортунитета, значи да би та настава сама по себи била од слабе важности, па би је требало подупрети спољним, чржавним ауторитетом.