Просветни гласник

294

С тога ћу овде покушати да корисност и умесност науке о вери у нашим средњим школама подупрем прво научним, затим педагошким, па тек онда и државним разлозима. I Религија је проблем који се са научно-филозофског гледишта пре може примити него ли одбацити. Зашто би онда одбацили наставу религије? Ако разгледамо признате уџбенике университетских професора филозофије Вунта 1 ), Паулсена* 2 ), Килпе-а 3 ), Рила 1 ), Челпанова 5 ), Бранислава Петролијевића, Корнелиуса, Струве-а, ми ћемо, после излагања гносеолошких, онтолошких, космолошких и етичких проблема, најзад доћи и до излагања религијских. Колико је мени познато, ни један од филозофа, — ни Кант, ни Фихте, ни Шелинг, ни Хегл, — овај проблем а Нтте не одбацују. Кант је, истина, у својој чувеној „Критици Чистога Разума" (В1е КгШк <3ег гапеп УегпипИ) одбацио појам о Богу, јер се не може доказати категоријама пространства и времена, али је вери ипак дао маха у својој „Критици Практичног Разума" („01е КгШк с1ег ргакИзсћеп Уегпипћ"). Озвездано небо и морални закон навели су га на дубоку мисао о Богу... Да је у науци потписана смртна пресуда религији, ми је не бисмо "бранили, нити бисмо је, наравно, могли одбранити. Али религијски проблем се и данас на свима университетима у области филозофије свестрано испитује, шго доказује да га наука није одбацила. Напротив, ми знамо да је културна историја човечанства богата генијалним мислиоцима који су били религиозни. Коперник, Кеплер, Њутон, Галилеј, Линеј, Алтер, Фаредеј и многи други били су религиозни. Данас пак многи велики умови човечансгва бране религиозну идеју и научним разлозима све више поткрепљују идеју о Богу. У Америци видимо као заступника религије Емерсона; Русија је пак дала човечанству религиозне духове Толстоја, Достојевскога и Владимира Соловјова. Заштитницима религије се данас обично добацује да је наука, тобоже, победила и религију и метафизику. Но то се односи само на начин нашег мишљења и објашњавања природних феномена. Тако се, нпр., грмљавина испрва објашњавала директним утицајем религијских, ванприродних сила, („Св. Илија колима по небу се кози"); али доцније, кад се видело да се овим ништа не објашњава, наша је мисао дошла ') \УапсМ, ЗузЈет сТег РШозорМе, Вег1т 1897. 2 ) Раикеп, Ет1е]4ип§ ш сИе РћПозорМе, 1907. :1 ) Кидпе, Введегие вб философш . РусскЈД переводБ. СПБ. 1901 '*) Раећ!, 2иг БшМттд т Љо РћИозорМе с1ег бе^ептаг!;. 1903, ј) Чедшитт., Введелје вт. фјјлософјто, К јовб 1907,