Просветни гласник

0 реформи верске наставе у Средњој Школи 295

до чисто научног објашњења природних појава. Наука је стала на чврсту ногу, па се тако и данас развија. Нико јој на пут неће, нити може стати. Она је материјалистичког, емпиричког и позитивистичког карактера. Она оперише са фактима, и једино са фактима. Она је у домену материје, епрувете, инструмента, лабораторије и индукције. Али, ако пође даље, она ће заћи путем који осветљава филозофија. Пође ли још даље, она ће заћи путем који води религијској вери... Наука је уска, укалупљена и упараграфљена материјалистичким и позитивистичким законима. Међутим, чисто материјалистичким путем се све не може објаснити, па ма какве идеје ми конструисали том концепцијом мисли... Ако пак религију одбацимо због њене научне недоказаности, онда ваља бити правичан па признати да и извесне науке почивају на хипотезама које још ничим нису доказане. Али ми нисмо уверени да је религиозна хипотеза лажна. Ми ништа не губимо ако би она била лажна, али врло много губимо ако би била основана на истини. „С тога је, вели А. И. Веденски, професор петроградског университета, — кудикамо боље примити, но одбацити ту хипотезу." ') Религијска настава се затим одриче због њене ненаучности, метафизичности и мистериозности. „Религијска настава — вели се понајчешће, — није научног карактера". На овај се приговор има одговорити да се тачним, научним карактером не одликује ни хемија, која је до пре кратког времена постулирала закон да се једно тело не може истовремено јављати у два агрегатна стања, док није пронађен радиум, који тај закон из основа мења. Тај „мистички" елеменат, радиум, учинио је читава чуда у науци и показао да се са апсолутном тачношћу ништа ни у њој не може тврдити... Ми у науци оперишемо са категоријама пространсшва и времена, а међутим, ни бескрајност ни вечност не можемо да схватимо. Зашто? Зато што смо ограничени. Наша су чула несавршена. Данас се телескопи могу конструисати тако да нам небеска тела учине знатно виднијим и ближим; међутим је моћ нашег вида у даљини тачно детерминисана. Исто је тако и са осталим нашим чулима. Ми смо, дакле, немоћни да све схватимо. Вео тајанствености се не може скинути са свих појава. Религија је, дакле, проблем који се не може одбацити. Кад би ствар другојаче стајала, одбацили би је прво Немци и Енглези, који не трпе ништа што је застарело. Но о томе би се још дуго могло говорити. Овде ваља само напоменути да има људи који су за религију неспособни, као што има религијских генија и видовитих људи који далеко предвиђају и уопште осећају да овим светом влада нека виша сила, која нипошто није од овога света... Када ко осећа религијски, значи да у њему

') А, II. Введепекш, Фцдосдосф очврки. <ЛЈБ, 1901, стр, 78,