Просветни гласник

0 реформи верске наставе у Средшој Школи

297

јама, јер оно пружа бескрајни етички морал. Оно нам пружа бескрајну љубав, љубав од које веће нема („Љубите и непријатеље ваше"), и идеал бескрајног усавршавања („Будите савршени као што је и отац ваш небесни савршен"). Отуда нико не може рећи да је хришћанска наука несавремена. Вера је урођена свакоме човеку. Њоме душа живи. Религијска настава силно утиче на ђачку душу. А хришћански морал, који се предаје у хришћанској Етици, кудикамо је узвишенији од морала данашње материјалистичке културе и цивилизације. ') Ако наставу морала новеримо филозофској етици, онда ћемо имати ђака циничара, епикурејаца, и следбеника свих могућих система. Каже се, истина, да и религија има безброј. И то је тачно, али нам све напредне религије откривају истину о једноме Богу. Филозофски морал нам пак често ту истину одриче. Погледајте Ничеа. Он је не само атеиста, већ и аморалиста. Његов Ођегшепзсћ је једини прави човек који заслужује свеопште признање, док је све остало наказа од човека. А тај Ођегтепзсћ нема никаквог милосрђа, а некмоли вере... С тога и данас са школске катедре треба причати оне просте, али јединствено узвишене приче којима је Христос желео да исправи покварени људски род. Христова религија је врста поезије, али поезије која нас зове на моралан рад. А од таквог рада ми можемо имати само користи, а никако штете. (спшит.и ск) Д-Р РАДОВАН КАЗПМИРОВПЋ

0 НАСТАВИ ЖИВИХ ЈЕЗИКА*) Циљ овог нашег чланка биће да дамо извод из једне врло добре и практичне књиге енглеског професора за германистику на Кембриџском Университету, Карпа Бројела, која се зове: „Настава живих језика и спремање за насшавнике " (Каг1 Вгеп1, „Тће Теасћш^ о! Мос1егп Еогеј^п ћап§иа§е5 апс! (ће Тгашш§ о{ Теасћегз"; Нћгс! ЕсЈиИоп, СатћпЧ1§е а! 1ће 1Јп1уегз11у Ргезз, 1906.). Услед Бројеловог великог разумевања самог предмета који обра-

') Драгољуо Поповпћ, Предасање науке хршпћанске у средњим школама, Наставник за 1895 год., стр. 445. ') Уредништво „Просветног Гласника" је иристалида и поборник уиереио директне методе у иастави живих језика. Али, док се та рСФОриа, која захтева времена, ие изведе, могле би бити од велике користи и мудре полу-мере које се предлажу у овом чланку Г. Броједа. ' Примедба Уредништва. Прорветни Гласник, I књ., 5. св., 1920, 29