Просветни гласник

300

Просветни Гласник

карактеристичне гласове и нагласак страног језика. Изговор самог наставника мора да буде брижљив и јасан, али природан и без афектације. Пошто се већ деца буду навикла на гласове, речи и реченице страног језика, наставник ће тражити од ученика да што више пута понављају реченице које им је он изговорио, исправљајући при том одмах и брижљиво сваку значајнију погрешку. Чешће "ће терати цео разред да у хору изговори коју реченицу, како би стидљиве и заостале ученике натерао да говоре и да свој погрешан изговор поправе према изговору осталих. На овај начин наставник ће одмах пронаћи погрешан изговор појединог ученика. Главне тешкоће у изговору наставник ће прибележити, и затим класифицирати. Фиеторове „Гласовне таблице" (У1е(ог'5 1^аиШје1п) треба да буду окачене на зиду и употребљаване при овом раду. Деци треба рећи и показати да се изговорене речи састоје из гласова а не из слова. Сем тога треба им скренути пажњу да једно исто слово у разним језицима представља разне гласове. Како је реч по правилу само део једне реченице, то ће се одмах почети и са читањем целих реченица. 0 интонацији и акценту реченице водиће се брижљиво рачуна још у самом почетку. Наставник француског језика захтеваће од својих ученика читање и рецитовање француских реченичких периода, баш на онај ритмични и разговетни начин који је тако карактеристичан за француску дикцију. Наставник не сме да дозволи ученицима да при читању испресецано одвајају реч од речи, већ ће савесно настојати да буду изговорене у групама по предаху, стварајући један стални ток до краја реченице или дела једне дуже реченице, ма како био спор у почетку изговор целе групе речи. Ово је често занемаривано у школској настави, пошто се наставник обично задовољава са приближно тачним изговором појединих речи. Рецитовање ће бити стално и брижљиво практиковано од самога почетка; и овде, као и при учењу изговора појединих речи, добар фонограф или грамофон може бити од велике користи. Механичка једноставност инструмента помаже ученицима да науче какве стихове на памет или да певају песму, много брже него ако им то рецитује или пева сам наставник који, ма колико био добар, извесно мења изговор и изражавање при сваком понављању, и на тај начин збуњује и расејава дечју пажњу. Добри овакви инструменти могу се сада добити не по скупе новце, и сигурно ће у скорој будућности ови инструменти бити још савршенији. Диктандо је такође од великог значаја за вежбање ува да прими брзо стране гласове и да их верно репродукује, међутим оно се и сувише занемарује у већини школа. О употреби интернационалне фонетичке азбуке, коју тако енергично проповедају присталице „Новијег правца" („Иеиге Шсћ1ии§"), Бројел каже да нема личног искуства, и да питање да ли деца треба у почетку само по њој и да читају, још није дефинитивно решено, Он пристаје да