Просветни гласник

29*

0 настави живих јеаика

1.) Да не буде и сувише поверљив према извесним новим методама, нарочито да не поверује и сувише брзо онима које обећавају да се изврсни успеси могу постићи за врло кратко време. Њихова је главна мана што једну добру идеју спроводе и сувише далеко, тако да занемаре све остало. Ове су методе мање или више механичке, али од мале научне, књижевне или васпитне вредности. Оне обично имају за циљ да науче ученика да употребљује известан број општих фраза обичне свакодневне конверсације. Настава модерних језика у вишим школама не сме да има за главни циљ да ученицима да онакво знање језика какво имају обично келнери, чичерони и тумачи, ма да и оно може да буде каткада од користи. 2.) Сем тога сама метода, па макар била и најбоља, и ма колико да је она од значаја, није све. Великим делом успех у настави зависнће од природних дарова, претходне спреме, енергије и искуства самог наставника. Наставник мора сам да влада потпуно страним језиком; сем тога, он има да буде уметник у своме послу и да уме да пробуди у својим ученицима вољу за учење страног језика, за проучавање живота и менталитета страног народа, и да их оспособи не само да говоре, већ и да мисле на страном језику. За ово Бројел наводи речи које је Д-р Минх, иемачки професор, изговорио на конгресу наставника модерног немачког језика, у Хамбургу 1896: „Наставник треба да има извесну способност урођене речитости, брзину схватања, и разумевање страног карактера, као и интересовање за све што се односи на модерни живот". И ако до данас није пронађена једна „савршена метода", ипак постоји извесно слагање експерта у главним тачкама наставе живих језика. То су: 1.) Сам наставник живог језика мора да добије бољу спрему, која ће дуже трајати. У колико се побољшају наставници, у толико ће боље напредовати и деца која им се поверавају. Недељни број часова наставника треба да буде сведен на 18, а никада да не пређе 20. 2.) Модерни језици не смеју се предавати као стари језици. Не сме се задовољити само са превођењем, учењем граматичких правила, памћењем изузетака и прелиставањем речника, већ и упознавање карактера стране нације јесте од велике важности. Код правог наставника за децу треба да буду часови језика најпријатнији часови. 3.) Настава језика треба да буде у вези са историјом и географијом дотичног народа. Да би показао у чему се састоји разлика у настави живих језика од мртвих, Бројел даје следећа упутства. Изговор се има предавати од самог почетка врло пажљиво, и то од стране стручних наставника. Нико не сме учити ђаке изговору, нарочито почетнике, ко сам није претходно имао вежбање и студирање фонетике. Али наставник не сме при настави да утроши скупоцено време предајући саму фонетику својим ученицима. Он треба у самом иочетку што више да говори и чита својим ученицима, како би они навикли своје уво на