Просветни гласник

302

Просветни Гласник

је год могућно пустити их да их они сами пронађу. Овај процес може да буде у почетку мало спор, али зато дечја пажња иеће бити расејана, и најзад ће правила бити много боље научена, пошто ће бити запамћена у њиховој примени, а не само по себи. Ништа не треба да буде задато за лекцију што није претходно брижљиво објашњено у разреду. Граматика може да не буде сувопарна и одвратна деци, и све зависи од начина па који наставник децу упознаје са њом. Пре свега, наставник не сме наједаред да даје и сувише много граматике, већпо могућству поглавито у вези са прочитаним одељком. Он ће дакле дати деци извесне идеје као стварно значење „правила" и „изузетака", а одржаваће правила, т. ј. велике групе факата, стално пред њима, тако да постепено развије њихово „осећање за језик" (5ргасћ§еК1ћ1), које је несвесно а сигурно мерило за оно што је идиоматично а шта правилно. Развијање тога „осећања за језик" треба да буде један од највиших циљева наставникових. Изучавање језиковних идиома не треба почињати у почетним разредима, али треба увек.давати и објашњење постанка главних идиома, што утиче на дечју машту, те их деца тако лакше и запамте. Што се т::че учења речи, наставник треба да обогаћује систематски речник својих ученика, поред оног броја речи које ће ученици стећи читањем страних писаца. Он ће то постићи на тај начин што ће редовно дискутовати о малим групама речи које су у међусобној вези било по значењу, било по облику, и пошто их буде објаснио захтеваће од ученика да их науче. Наставник ће правити краће реченице од ових речи, да би показао њихову обичну употребу, или, у нижим разредима, служиће се сликама израђеним за ову сврху (нпр. Хелцелове добро познате „Зидне Слаке за очигледну језикоту насшаву " — ,,ШапсШПс1ег Шг с!еп Апбсћаип§5- ипс! $ргасћип1епсћ1", 14 ВНс1ег, \У1еп, Нб1ге1; или веома корисне „ТаМеаих аихШагез 1)е1таб", 16 1аћ1еаих ауес Нуге! ехрНсаШ раг Е. КосћеПе, сћех Ое1шаб, НасћеНе е!: С°). Наставник би добро учииио кад би израдио потребне речи и реченице у интересантне дијалоге, или у приче које ће он на страном језику причати више пута деци и тражити од њих да их понове, да их по диктанду напишу, и науче на памет. Неправилни глаголи биће избегавани у почетку колико је то могућно. Још један начин на који се може ироширити речник ученика, али који ће се примењивати само у највишим разредима, јесте метод етимолошких поређења. Али при употреби свих ових начина за обогаћивање речника ученика, наставник ће обратити пажњу да његови ученици постепено и систематски науче све најважније речи страног језика — али не друге већ ове. О конверсацији Бројел вели да је од највеће важности да наставник говори своме разрсду на сшраном језику што је могућно раније.