Просветни гласник

0 настави живих језика

303

Он ће почети са објашњавањем слика и објеката који ће бити пред ученицима. У почетку, да би био схваћен, он ће према потреби давати које кратко објашњење на матерњем језику, и неће за све време говорити на страном језику. Постепено ће потребна објашњења на матерњем језику бити све ређа, а разговор н-а страном језику биће све дужи. Наставник мора од самога почетка водити рачуна да сва деца узму активног учешћа у разговору, и услед тога разреди у којима се предају модерни језици не смеју никада бити многобројни. Ученици морају бити заинтересовани, заголицани да изговоре оно што наставник каже, и да изразе на страном језику оно што виде да он ради. Упркос свих његових покушаја да их све уведе у разговор, много ће се деце у почетку показивати као одлучни неучествовачи. Али наставник мора бити тако исто одлучан да не попусти. Он ће најпре вежбати њихово уво и њихову способност да схвате особеност страних гласова и интонације, а затим и њихову моћ говора. Он мора да их натера да одговарају у целим реченицама — све, а не само неколико напредних ученика, — он мора на сваки начин да истраје у савлађивању њихове стидљивости и њихове ненаклоности да се служе страним језиком. Већином деца нису вољна да покушају да говоре ма који други језик сем матерњег, — тако, мисле да је афектирање изговорити правилно какав француски носни глас, — и зато су потребни и умешност и такт наставника, у кога она верују, да им одреше језик. Он ће наравно у почетку тражити од њих да говоре искључиво о стварима које виде, или које су посматрала или експериментисала, о штиву које им је добро познато, и чије су речи савладала. А да би ово могао да изведе, наставник мора наравно да буде богат у изворима, поред тога што ће бити способан да конверсира на страном језику лако и течно. Да би пак осигурали лако владање страним језиком, без опасности да га поново изгубе, наставници живих језика треба по свршеним университетским студијама да проведу извесно време на страни, и да с времена на време понова иду у земљу чији језик предају. Али дуже бављење на страни било би од велике користи и из других разлога. Оно би омогућило наставницима да виде својим рођеним очима и да говоре из свог личног искуства. Они би били тачнији и наклоњенији у доношењу суда о одликама и особинама страног народа. Бављење на страни је до данас произвољно, ниједна европска држава не тражи га изречно од својих наставника живих језика; али у Француској, где је у последње време држава много учинила за наставу живих језика, бављење на страни је у ствари услов за добијање добрих места. Стипендије_ за путовање дају се у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Француској од стране државе и општина, а у Шведској то је уређено на тај начин што сваки наставник живих језика има на расположењу просечно сваку пету годину. Америка даје