Просветни гласник

304

Просветни Гласник

дуи<е одсуство сваке седме године, а исто тако и стипендије. На скупштини Нових Филолога у Хамбургу (1896) било је решено да се учини предлог немачкој влади да одреди „ради одржавања лакоће у конверсацији и ради познавања живота и обичаја страних народа, загарантовано одсуство наставницима живих језика — било университета или виших школа — у одређеним утврђеним интервалама (најмање сваких пет година)", и ово је било енергично поновљено у Келну 1904 године. Од веллке користи може бити нови систем који се састоји у измени паставника. Од великог је значаја да такви наставници буду додел>ени школама оних вароши које имају университет, јер би се на тај начин могли бол>е усавршити. На великом броју француских, швајцарских и немачких университета постоје сада тако звани „феријални курсеви" (Репепкигзе), чија предавања омогућавају стално служење страним језиком, вежбања у фонетици, као и поређења метода наставе живих језика. Ови феријални семестри су јевтлни, сем тога, један део њихов намењен је нарочито странцима, тако да су врло интересантии. Има много разлога услед којих се настава живих језика у средњим школама не трс Ја да повери самим странцима, зато и онима који намеравају да буду паставници живог језика, и онима који су то већ, може се дати један једини савет, а то је: Идите у страну земљу колико год можете више, проширујте и удубљујте своје познавање страног језика и народа, колико је год у вашој моћи. (СВГШНЋЕ СЕ) ВЕЛИВОР ЈОНИЂ

ОЦЕНЕ И ПРИКАВИ Мита Живковик, Латинска Читанна, I део (III издање). II део (II издање). 1920 год. Ова књига има тако великих мана, да је један добар наставник латинског језика не може употребљавати у школи као уџбеник. Пре свега, она је удешена према Туромановој Граматици. А ова Граматика је веома развучена, садржи масу непотребних ствари, и удешена је не само за оне који ће учити да преводе с латинског на српски, него и за оне који "ће учити да преводе са српског на латински (код нас, као што је познато, не преводи се више са српског на латински, и у Живковићевој Читанци има само латинског штива). Затим, штиво је бирано искључиво у једној намери: да илустрира дотично граматичко правило. Отуда примери по правилу нису ни лепи,