Просветни гласник

Оцене п Прикази

305

ни занимљиви, ни поучни. Писцу ни на ум није пало да својом Читанком уведе ученике што више у класичну културу и хуманост. Ова књига, лепотом реченица, враћа нас у златна времена Олендорфове методе. У I делу на пр. читамо ову пуну поезије реченицу : „Шума густом сенком забавља (весели) животиње" (II, 10), а мало доцније ову мудру сентенцију: „Баснама болесна душа опорави се" (VI, 4). Зар ове реченице не подсећају на оне дивне фразе из Олендорфа, као: „Једе ли ваша сестра сир? — Ја немам сестре. г А да имате, би ли она јела сир?" Треће, српски језик, као што се већ из горњих примера види, није нимало исправан. Зар то није стидно кад се од ученика тражи да преводи овако: „ Милујемо (љубимо) пријатне путове великих шума" (II, 8) ? Метврто, — али далеко би ме одвело кад бих хтео навести све крупне мане овог уџбеника. Зато ћу се ограничити да споменем још само несавесносит с којом је приређивач (јамачно неки недоучени ђак) повог издања свој посао урадио. У досадашњим издањима у речнику је био назначен квантитет. Сад је он изостављен, и услед тога ученик неће биши у стаању да арочигпа правилно ни једну реч. Најжалосније је то да је тако учињено, без икакве сумње, с тога - што штампар није и.мао слова с квантитетом! Приређивач је изоставио из ранијег издања неколико чланака. Али на те чланке позивали су се други чланци које је он задржао. Приређивач је био толико аљкав да то није ни опазио. И тако су извесне граматичке појаве у новом издању остале без објашњења. За сада наводим примере у I делу VIII, 4 и 5; XXVI, 5 и 7; XXXVIII, реченица прва и последња. Латински се језик код нас учи уопште са слабим успехом. Деца га мрзе. Ново издање Живковићеве Читанке допринеће да та мржња силно порасте и да се пастава латинска сасвим сроза. Д-р Н. Вулнћ Пошпуна грамашика францускога језика за Србе. Израдио проф. А. Ст. Јотић. Рапз, Ућгаше Оагшег Ргегез. 299 стр., ш 8". У хаосу најразноврснијих „практичних разговора српско-француских", циазЈ - граматика и речника што преплавише избегло Српство, био се појавио и овај обимнији уџбеник, не без претенсија да буде најбољи досадашњи посао овакве врсте. Писац је знао да српске школе нису имале уџбеника за француски језик, те је рачунао да ће и овако рђава књига имати добру прођу. Иначе не би се могло замислити шта је све нагнало овог писца да прерано и без контроле (кад већ сам није имао стручне спреме) донесе на свет једну књигу која има све рђаве стране посла рађеног од нестручњака. Јер овај уџбеник је без метода