Просветни гласник

ДРУШТВА И УСТАНОВЕ

311

Исшоријско Друшшво. Ове године основано је у Београду Историјско Друштво с овим правилима : Чл. 1. Циљ Историјског Друштва је обавештавање и усавршавање у историјским наукама. Чл. 2. Тај циљ Друштво постизава: 1. Рефератима чланова о својим новим резултатима у области историјских наука. 2. Рефератима о новим резултатима у историјографији. 3. Рефератима о новим књигама. 4. Рефератима о уџбеницима. 5. Дискусијом о питањима из области историјских наука. Чл. 3. Члан Историјског Друштва може бити сваки наставник историје и сваки радник на историји у нашој држави. Чланови плаћају годишњи улог од 10 дин. Чл. 4. Историјско Друштво састаје се бар једанпут сваког месеца, Чл. 5. Друштво бира на годину дана председника, потпредседника. пословођу и благајника. За ову годину изабрани су за председника и потпредседника Н. Вулић и Милан Костић, професори. У досадашњим седницама држана су ова предавања: Н. Вулић, Историјска Наука и Средњешколска Настава; В. Ћоровић, Рад и значај Љубомира Ковачевића; Н. Вулић, Филозофија историје у нас (Михаило Вујић, Божидар Кнежевић, Драгољуб Павловић). За идуће седнице заказана су следећа предавања: Миленко Вукићевић, Наш будући средњешколски уџбеник за домаћу историју; Ј. Радонић, 0. К. Јиречку; Л. Зрнић, Народна Држава и вера; В. Чајкановић, Анегдота у историји;Д-р Барић, стари Македонци су Трачани; руски проф. Бицили, Канон у историји; Д. Анастасијевић, Нова дела о византијској историји; Ст. Станојевић, Ј. Радонић, Н. Вулић, Влад. Ћоровњћ, Сопствени научни резултати.

КРОЗ СТРАНЕ ЛИСТОВЕ

Прошиву испиша Француски учитељски лист „Школа и живот" (1.'Есо1е е! 1а УЈе) расписао је анкету о испитима и педагошком напретку. Ево једног од одговора, који резимује мишљење већине. Ја долазим, — пише Уредништву један од његових сарадника да протестујем још једном из све своје снаге нротиву испиша, и противу велике интелектуалне беде коју они повлаче за собом. Јавно мњење је узнемирено у овом тренутку гомилом проблема све важнијих један од другога. Проблем васпитања, који садржи, у основу, радикалну промену наставних метода и дубоку ревизију наших програма, тражи дугу, савесну и снажну студију, и чини апел на све способности. Питање је већ постављено, и о њему се дебатује одавно у књижевним и педагошким часописима, у књигама, чак и у дневним листовима.