Просветни гласник

ШКОЛСКЕ ПРИЛИКЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ПРВЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИЛ.ОША ОБРЕНОВИЂА (1815—1839) Настава је била слаба. Учитељи нису могли дати ученицима више од најобичније писмености. Како је већина учитеља била из прека, то су -и унутрашњи ред по школама и програм били подражавања пречанским школама и мало су се разликовали од онога што је било пре устанка'). Предмети нису били прописани, већ су зависили од способности учитеља и могућности за набављање књига. Идеално учење је било кад се у основној школи изучи: Буквар, Часослов, Псалтир, Свештена Историја, Катихизис, Словенска Граматика и Аритметика" 2 ). Од вештина предавали су учитељи само црквено певање, које је сваки учитељ знао, јер је био дужан, ако је у селу било цркве, држати певницу. ;! ) Тек 11 августа 1838 под ЈУа 193, послало је Попечитељство Просвешченија распис свима учитељима шта да предају у основним школама (Гласник 24, стр. 8). Начин на који се предавало „био је у обште механичан, јер правила није било прописаних по којима би се учитељи управљали, а о методу слабо је који поњатија имао" 4 ). Поступање са ученицима било је строго и сурово; клечање, просто или на кукурузним зрнима, била је обична ствар. 5 ) И туча је била исто тако обична. Често је била тако немилосрдна да су ђаци из гласа кукали од бола. За једног се учитеља зна да је, кад би кога ученика тукао, наређивао да сви ђаци певају „Возбраној", како се не би чуо јаук тученога. 1; ) И после ослобођења било је великих тешкоћа за школовање. Сем тога што није било довољно школа, било је и оскудице у наставним средствима. Књиге су и тада биле ретке и тешко су се иабављале; ђачке Ј ) О ерпским школама у Срему, нрограму п настави у њима види: II. Радојичић, Автобиографија Петра Руњаиина, стр. 4—8, 27—33, 39—40. -) 15. Магарашевнћ, Путовањс по Србији 1827, 42; М. 'Б. Милпћевић, Киежевина Србија 146; Гласник IX, 167. 3 ) М. В. Милићевић, Годишњица II, 189. Гласник IX, 167. 3 ) Сретен Л. П., 111. с ) М. Ђ. Милићевић, Кнегкевпна Србпја, 147. Просветни Гласник, I кн.., 6. св., 1920, 22