Просветни гласник

332

Просветни Гласник

чињу се постављати и први управитељи или „главе учитеља основних школа", који су за ту дужност имали 320 гроша на годину.') Још кад је 1820 године био у Србији, Вук Караџић предлагао је Кнеау Милошу да се отвори Велика Школа, у којој би учили младићи „од 15 до 20 година, који знаду по мало читати и писати" и „у којој би три паметна и способна учитеља за три године предавали Општу Историју свега свијета, Географију, Штатистику, Српску Граматику, мало већи рачуна, мало Реторике, мало о законима, мало Логике, мало Историје Јестествене, мало Физике и тако даље". 2 ) Но од овога плана није за тада ништа ни предузимато. Тек 1830 године, опет на Вуково наваљивање, би доведен у Србију Димитрије,Исаиловић, дотадањи професор Учитељске Школе у Сомбору, да отвори Велику Школу у Београду, са платом од 3500 гроша (350 талира). Међутим, значај Велике Школе у Србији није схваћен како треба. „Правителство" је према њој било немарно. Прве године била је остављена на самог Исаиловића, те је у њој радио „како је знаоихтео". Сем тога њему је био главни посао учење деце Кнеза Милоша немачком и француском језику, „а Велика Школа остане као узгредица", те се прва година сврши неуспехом. Ни публика јој није била наклоњена. Кад је отварана 1831 године, полицајдиректор Цветко Рајовић имао је муке са родитељима који нису хтели да шаљу децу у ту школу из страха да се не преуче. 3 ) У Великој Школи учила су се и деца Кнеза Милоша, бегови Милан и Михаило Обреновићи. Сем њих било је у почетку још 13 ученика. Идућих година добила је Велика Школа још други и трећи разред. 1833 године премештена је у Крагујевац. 4 ) У априлу 1835 године претворена је „Велика Школа" у гимназију са четири разреда. Гимназија је 1835 6 школске године имала четири разреда са четири професора и 85 ученика. Идућих година добила је она још пети и шести разред. 1837 г. отворене су привремено још три ниже гимназије у Чачку, Шапцу и Зајечару, у којима су радила по два учитеља основне школе. 1839 г. установљена је гимназија у Београду. 5 ) Још 1818 и 1820 г. хтео је Кнез Милош да заведе „Клирическу Школу", која би спремала младиће за свештенички позив. 6 ) Међутим, таква је школа отворена у Београду тек 1836 г. под именом „Клирикална Школа" ; прве године она је имала два ћрофесора и 47 ученика.

] ) М. Пехровић I, 766. *) Вукова Преписка II, 637. 3 ) М. Гавриловић, Милош Обреиовић и Вук О. Караџић, Н. Сад, 1908, схр. 35; Вукова Преписка II, 637, 653—654; М. Пехровћћ I, 736 и даље. 4 ) М. Пехровић I, 736—740. 5 ) М. Пехровић I, 736—750; Гласник IX, 167. 6 ) М. Гавриловић II, 647—649; В. и Н. Пехровићи, 415—417,