Просветни гласник

22*

Школске Прилике у Србији

331

Поједини истакнутији људи, увиђајући значај учења, узимали су добру децу са села или иначе за своје питомце и школовали су их.') Ради продужења школовања слали су родитељи синове преко у школу. " 2 ) До 1832 године изгледа да није било никаквог надзора над основним школама. Те године 29 фебруара дао је Кнез Милош „објавленије" којим даје „на знање целом општеству крагујевачком" да се тамошњи „житељ и трговац" Стојко Стојановић поставља „тутором школе крагујевачке с тим налогом да он један на дужности учитеља мотри, њих погађа и ајлук им условљени точно и на време исплаћује, без да му се у тај посао ико други ставити може". Учитељима се пак налаже „да се његовом руководству безусловно повињују". 3 ) 3 марта исте године постављен је за „директора училишта у Београду" професор Атанасије Тодоровић 4 ). Тек 22 марта 1836 године би установљено звање „директора свију школа у Србији" и за директора би постављен Петар Радовановић, професор гимназије, који одмах још у току школске 1835/6 године изврши први преглед школа у Србији и у јулу 1836 поднесе извештај о њима "'). 1838 године Радовановић постаде секретар у Попечитељству Просвешченија, а на његово место дође Ђорђе Зорић, али 23 октобра 1839 године би смењен, а његово место би дато Симеуну Милутиновићу. У јулу 1838 године одреди Кнез Милош самог „попечитеља просвешченија и врховног надзиратеља карантина Стевана Стевановића" да обиђе све школе и карантине у Србији. Он је још са пута слао Кнезу извештаје и предлоге о школама. 6 ) — 1838 године по') Књегиња Љубнца је нретплатила седам примерака Давидовићсва „Забавника" за 1821 г. „за сиротну младеж, која се у двору садержава и у школу нде" (Забавник за 1821, „Имена г. г. преднисника", стр. 169); 'Воша Миловановић (рођен 1813 г. у Жабарима у Нахији Крагујевачкој), док је учио школу у Брусници, „био је питомац Господара Јована Обреновића" (М. Ђ. Милићевић, Поменик, 349). 31 маја 1822 г. нише Кнез Милош Кнезовима Народне Канцеларије да приме к себи у конак брата Ђорђа Чарапића из Рипња, да ту иослужујући станује и храни се „и у вгколу иде учити се", да иазе да не изостаје од школе и да добро учи (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот., 1822). " 2 ) Илију Гарашанина одвео је отац у Земун у грчку школу (М, Ђ. Милићевић, Помеиик; 9-1), у коју су давали децу и одличнији земунски Срби, пошто би свршила српске школе (Д. Давидовић, Дсла I. стр. III); а после га је преместио у Ораховицу где је научио немачки (М. Г В. Милићевић, Поменик, 94). Аврам Петронијевић се школовао у Оршави, одакле се вратио 1817 г. (М. 'Б. Милићевић, Помеиик, 542). 1814 г. био је у Карловцима „Радисав Сииеоновић, слишагељ Богословије" (Вук С. Караџић, Писменица сербскога јсзика, Бсч, 1814, .Имена господе предкуинтеља"). 1823 г. учио је гимназију у Карловцима Никола Жујовић син Проте Радојице Жујовића. У марту те године послао је Кнез Милога у Карловце и свога чибугџију Јованчу, да учи заједно са Жујовићем (М. Гавриловић II, 652). 3 ) Државна Архива, К. К., Школа, 1832. '■) М. Петровпћ I, 766. 6 ) Гласник IX, стр. 167; М. Петровић I, 766; Државна Архива, К. К., Школе, 1836. '■) Гласник 24, стр. 10.