Просветни гласник

Ђачка Самоуправа

339

припрема за грађанина. На то се односи и оно Џилово образложење и поређење овога начина приправљања за грађанина, који се по својој практичности посве слаже с модерним начином изучавања природних наука. Спремање за будућега држављанина сматра се данас у опште као прва и најпреча брига сваке добро уређене школе. Управо цело васпитање, — а у васпитању се, како је познато исцрпљује главни рад школски, — и јесте у том да се сваки питомац душевно и телесно образује тако како ће као будући држављанин достојно испунити оно место које му је одређено. Индивицуално васпитање не да се ни замислити без најуже везе с васпитањем социјалним, како је то, осим осталих, на несумњив начин утврдио П. Наторт у својој „Социјалној Педагогији". Према том је ђачкој самоуправи постављена задаћа која је посве у складу с принципом модерне педагогије, и с те стране нема јој се што замерити. Да видимо како је с начином извођења. Јесу ли и средства којима се служи ђачка самоуправа, такође у складу и у духу педагогијске науке? Откад се осетила потреба да се ђак већ у школи спреми за држав љанина, покушавало се на више различитих начина како би се та потреба задовољила. Као најобичнији начин покушавала се у школу завести „наука о држављанству" (о дужностима и правилима држављанским) као засебан наставни предмет, или се гледало ту науку придружити којој другој сродној, као географији или историји. Ни на један ни на други начин није постигнут повољан успех. Као и у много других наставних предмета, ђаци су „научили" дужности и права држављанинова, али кад је ваљало да то што су у школи научили употребе у животу, увидело се како они то не умеју. Ђаци су имали знања, али им је недостојало умење. 1 ) Како од таква знања болује уопште школа, није чудо што се од те болести хтело спасти бар оно знање које ће ђак понети са собом у живот, и њим се у животу користити. А најмање је чудновато што су баш практични Америчани настали око тога да нађу други, бољи и згоднији начин од досадашњега, како би у школи образовали будућега члана своје велике заједнице државне. Амерички начин држављанскога образовања разликује се од свакога другога начина својом непосредношћу и практичношћу. Док сви остали, који настоје да у школама своје ђаке упуте у дужност и права држављанинова, употребљују за то теорију и мисле да их само с помоћу теорије могу у то упутити, Америчанин је, како у животу, тако и у школи, као делу живота, употребио за то праксу. И као што спрема свога будућега инжењера занатским вежбањем руку и чула, тако је он ') Види оиширније о разлици између та два нојма у мојој расправи „Знање и умјење" (Хабћгугп Ујезпгк, књ. XVIII, св. 8),