Просветни гласник

338

Просветни Гласник

у руке њима самима. И од године 1897 основа се тако звана Оеог^е Јишог КериђПс, у којој 25 кућа с поседом стоје под управом 16 21 годипјњих питомаца, који се сами брину за своје издржавање. По угледу на ту Џорџову републику завео је учитељ \УПбоп СНП своју „школску варош" (8сћоо1-с)Чу) са слободним уставом. Образложио је ту новост на веома прост и једноставан начин: Кад физику и хемију учимо најбоље покусима, зашто не бисмо тако радили и с грађанским врлинама? Оно што особито карактеризира оба покушаја америчка према свима осталима (јер сличних покушаја било је пре тога у више махова), није сама самоуправа дечја коју су завели, већ основа на којој су то учинили. И гласовити педагог енглески Тћошаз Агпо1с1 (1795—1842) покушао је већ био да власт над ученицима преда у руке самим ученицима, а слично је 300 година пре њега радио Немац Тго^гепПогћ Али и Арнолдов систем префеката и Троцендорфов сенат, састављен од једнога конзула, 2 цензора и 12 сенатора, битно се разликују од уредбе Џорџ-Џилове. Разлика је у главном ова: док су Арнолд и Троцендорф сами именовали пазитеље који ће држати ред и у исти мах судити својим друговима, дотле оба Америчанина пуштају деци да их она сама између себе бирају, и то посве независно од својих старешина, по најбољем свом знању и умењу. Зато и нема заводски старешина у америчкој школској општини где питомци управљају сами собом, никакве друге власти, осим оне коју има као ауторитет. И док Троцендорф непрестано пред ђацима истиче како је он у својој школској републици над сенатом и да као „сНс1а!ог регрећшз" има сву власт у својим рукама, дотле се амерички старешина школски труди да ступи што више у позадину, да га питомци и не примећују. Зато и допуштају они својим питомцима не само да владају сами собом и да сами пресуђују своје погрешке, већ и да сами одређују норме и правила по којима ће се владати. Америчка општина пжолска има у себи све три власти што је по угледу на Монтескје-а, има и велика североамеричка Унија® законодавну, извршну и судачку. На тај начин и посгаје ђачка самоуправа, по суду њезиних оснивача, Америчанину најбоља приправа за будућега држављанина. И у том је, мисле они, њезина најбоља одлика и највећа снага. I. После ових неколико уводних мисли, вредно је размотрити како стоји наум амерички према педагогијској науци, да ли је оправдан или није. Да узмогнемо то утврдити, ваља у првом реду промотрити у чем је сврха ђачке самоуправе, и како стоји та сврха према сврси општепедагогијској. Прва и непосредна сврха која лебди Америчанима пред очима, јест