Просветни гласник

Школске Прилике у Србији

337

општине, које су се старале и о њиховим синагогама. Из једног арачког тефтера вароши Београда за 1827 г. види се да су те године биле у Београду, на 239 јеврејских харачких глава, 22 особе јеврејских учитеља, попова и ђака. 4 ) Друго се о јеврејским школама не зна ништа. У Београду је под Кнезом Милошем била и немачка школа. 1829 год. добио је „Павле Вернер, немецки учитељ" одобрење да у „Београду прифатну немецку школу започне". Како због зиме Вернер није могао отпочети рад, поновио је молбу да може отворити школу у априлу 1830 г/ 2 ) На молбу Вернер није добио одговор, те ју је поновио у јуну исте године. 11 ) Даље се о немачкој школи не зна ништа сем то да је 1839 г. наштампан у Београду у издању Књажеско-Србске Књигопечатње „Буквар" за употребу у немачким школама у Србији. 4 ) ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋ

ЂАЧКА САМОУПРАВА Први јаснији заметци ове одиста чудеснезамислипедагогијске јављају се већ у филантропа пре једног и по столећа, док је практично примењивање њезино истом најновијега датума, једва четврт века старо. Као и још неке педагогијске идеје, тако је и идеја ђачке самоуправе (зе1{-§оуегптеп1), или боље рећи ђачкога самоодређења, никла у Америци, те се ванредном брзином раширила по целој северо-америчкој Унији и захватила већ и добар део Европе. Међутим, она теоријска замисао и практична примена ове идеје нису ни у каквој другој вези осим временске. Оеог§е, који је први прокушао ову замисао, није био по занимању педагог, а да би био знао за оне своје претходнике. До дечје самоуправе дошао је он посве случајно. Ево како је то било. * Као управник једнога поправилишта дечјега, осетио се Џорџ једнога дана у не малој неприлици, зато што му се разболео пазитељ завода. У недоумици шта да ради, преда он, на предлог иишомаца, надзор једному дечку, који није био баш од најбољих. На дивно чудо Џорџово, ред је тога дана био у заводу одличан. Било је то године 1894. То се управнику поправилишта тако свидело, да је одселе мало по мало надзор над питомцима све већма предавао, и на концу сасвим предао, ') Државна Архива. 2 ) Државна Архива, Шкоде. Вернерово писмо без датума. Примљено у Пожаревцу 27 априла 1830 г. 3 ) Државна Архива, Шкоде. 4 ) МатепђнеМет гнт Сгећгаисће (Јег Уо1к8-8сћи1еп т ВегУеп. Ве1§га(1. 1т Уег1ак Нег КигзШећеп-бегЈнзећеп Висћ<Јгиекегеу. 1839, 8°, стр. 160 (Голубица за 1839, 291).