Просветни гласник

Ђачка Самоуправа

343

Тај четвороврсни задатак свој постиже друштво добро уређеним школама, т. ј. основаним, не као досад, на којекаквим фантомским мислима и утварама, већ на природи онога кога васпитава. Природа дететова у сваком смеру пуна је живота. А тај се живот огледа у тежњи урођених способности да се развију свака по својем, и до онога степена и снаге која јој је роЈегШаШег урођена. Ако ко дакле хоће да развије нечије урођене способности, може то учинити само позитивним начином, т. ј. да их у њиховој прирођеној тежњи помогне. Па и онда кад жели коју злу способност у развитку спречити, учиниће то најбоље што интенсивнијим развијањем добрих способности, како зле способности не би имале маха да се развију, па тако остале неразвијене. Од две врсте дисциплине: репресесивне и превентивне, јасно је да ће добар васпитач моћи с успехом употребити само потоњу. Тлачећи непоћудне урођене склоности ђакове царистичким или апсолутистичким начином, наставник ће ђака и против своје воље потакнути на отпор; његово поверење и помоћ стећи ће само либералном дисциплином. 1 ) Разлика између обе врсте дисциплине иста је која и у целокупном схватању старе и нове школе. Гласовити педагог амерички Ст. Ол (51ап1еу На11) и његов ученик Џ. Диви (Јоћп Оешеу) пореде оба схватања са схватањем Коперниковим и његових претходника: као што је Сунце, а не Земља, центар у сунчаном систему, тако је и ђак, а не учитељ, средиште у школи. и према ђаку треба да се бира сврха васпитања и удешавају средства којима ће се та сврха постићи. Досада је све у школи потецало споља, а одселе треба да потече изнутра. (Свршиће се.) Др. Д. ТРБОЈЕВИЋ

ЈЕДАН ПОКУШАЈ УЧЕНИЧКЕ САМОУПРАВЕ КОД НАС — ЛИСТ ИЗ ПСТОГИЈЕ НЛШИХ ТЕЧАЈЕВА У ФРАНЦУСКОЈ —

После вишегодишњег прекида редовног рада у нашим школама, најзгодније је приступити реформама програма и метода у нашој средњешколској настави сада док она понова не постане стара бирократска гимназија, рђава за даровите ђаке а кобна за осредње. Али пре него програме и методе, треба реформисати дух наставе, треба бити начисто са њеним задатцима. Не треба да остане само лепа фраза да гимназиска

') В. оишпрнијс о тби у мојој расправн „1лћега1па 'ЉадрИпа" (КабЂауш Ујезшк, књ. XVII . св. 3).