Просветни гласник

Биолошка Настава у Средњим Школама

353

средно, и од великога васпитнога значаја. Стога се и тој настави мора посветити особита пажња у средњим школама. Вредност појединих научних грана најбоље .се може оценити према њиховом напредовању у последње време. У том погледу наука о животу у опште заузела би једно од првих места. Она је кроз цео прошли век ишла живим темпом од успеха ка успеху. При томе она је нЗступала у више различитих праваца. Прво, њен филозофски део, као што се зна, изазвао је у другој половини прошлога века читаву буру готово код свега научнога света, па и код лаика. Ретко је која теорија дејствовала тако плодно на духове, као што је то био случај са теоријом о развићу биљних и животињских врста. Дарвин је стекао бесмртне заслуге на томе питању, које је било отворено више од педесет година пре његове појаве, и то на више страна: у Енглеској, Француској и Немачкој. Теорија о развићу организама имала је опет огромног дејства на развиће практичне стране науке о животу. До тада површна и готово искључиво описна, наука о животу сад је почела постајати све дубља и научнија. Све се више напуштао дотадањи метод простога описивања биљака и животиња, и све се више ишло за тим да се пронађу општи закони и појаве живота. Почело се увиђати да и живот у опште, па био 5н везан за биљне или животињске организме, има исто тако извесне своје опште законе, као што их имају физичке и хемиске појаве. Откриће, учињено још почетком деветнаестог века, да ни биље ни животиње нису једноставна бића, већ да се састоје из многобројних и разноликих основних животних јединица, тзв. ћелица, потпомогло је још више развиће научне биологије. Теорија о развићу врста и наука о ћелици привукле су пажњу најбољих научних радника у области биологије. Систематика, тј. описивање и распоређивање биљних и животињских врста по спољној сродности, почела је губити све више од значаја који је дотле имала. А треба знати да је та врста рада у биологији дотле играла главну улогу. Поред чисто научнога интереса, на правац развића биологије вршиле су врло велики утицај и практичне потребе човекове. Зна се да је човек на најразноврсније начине, посредно и непосредно, везан за биљни и животињски свет. Стога су потребе живота човековог почеле такође да утичу на правац биолошких испити.вања. Просто описивање животиња почело је губити сваки смисао. На тај су начин развијене читаве гране примењене науке о животу. Постепено је почела да се примењује и метода огледа у биологији. Огледе су изискивале исто толико практичне потребе колико и научне. Научне су потребе биле: да се потврде или оповргну извесне претпоставке и закони; а практичне, да се створе какве нове продуктивне или употребне вредности за човека. У вези са тим постепено се развила, између осталога, и једна од врло важних, и са научне и са практичне тачке гледишта, грана биологије, а то је: на-