Просветни гласник

Биолошка Настава у Средњим Школама

357

ларвеном. Свуда у кланицама могу се наћи јетре (црне џигерице) од оваца или од говеди заражене метиљем. Ту појаву неизоставно треба иоказати ђацима, јер на томе примеру могу се потом веома лако објаснити многобројни примери паразитскога начина живота. Исто тако није тешко наћи метиљ ни у његовом ларвеном стању. Свуда има бара, по барама готово свуда може се наћи барски пуж Ушпасиз тшиШз. Ти су пужеви махом заражени ларвама метиља (ступањ спороциста до церкарија). Објашњење на који се начин долази од метиља, кога је ђак посматрао у јетри овце или говечета, до његове ларве у једном барском пужу, а одатле опет како доспева у овцу или говече, не само да веома занима пажњу ђака, већ то сазнање, као што ћемо видети, има и једну велику практичну вредност. Прелазити и посматрати све случајеве живота није могуће, јер су они многобројни. Није препоручљиво да се прелазе ни сви примери који су поређани у нашим уџбеницима за средње школе. При томе треба бирати увек најтипичније и најинтересантније примере, и то у првом реду оне који се могу наћи и посматрати у непосредној околини. У томе избору треба обратити пажњу нарочито оним облицима који имају некога значаја за наш живот. (Начелно, све што је овде речено за животиње, вреди и за биљке.) Са проучавањем начина живота стоји у нераздвојној вези и упознавање биљних и животињских облика. То упознавање не сме ни у ком случају бити на основу описа изложених у уџбеницима. Оно мора почивати на посматрању, и то пре свега на посматрању облика који се налазе у блиској околини. Место читања описа из уџбеника, треба читати увек отворену књигу природе. При томе такође треба вршити избор интересантнијих и ма у ком погледу по човека значајнијих облика. То упознавање облика, почев од најпростијих па до најсавршенијих, непосредним посматрањем, највише ће помоћи да се код ђака створе представе о савршенијим и несавршенијим организацијама. При упознавању облика никада се не треба везати за ред систематике. Кад би год дошао до руку који интересантнији облик, одмах га показати и упознати ђаке са његовим начином живота и значајем. На безначајнијим облицима не треба се много задржавати. Њих треба, кад се наиђу, само показати. Ту је доста једно просто познавање по изгледу и по имену. У зоологији нпр. из кола дупљара (целентерата) довољно је потражити наше домаће облике: хидру и слатководни сунђер, и показати их ђацима уз опште напомене о целом томе колу животиња. И један и други облик могу се наћи готово по свима нашим постојанијим барама. Једаред нађене, треба их одмах ставити у акваријум и чувати за показивање. Акваријуми су у опште веома препоручљиви. Хидра је нарочито интересантна са свога начина множења бесполног и сполног и због велике способности дегенерисања. Обе појаве треба објаснити увек очигледно, на живим при-