Просветни гласник

Биолошка Настава у Средњим Школама

359

нарочита пажња паразитним глистама (метиљ, пантљичара, трихина), потом групи биљних вашију у колу зглавкара. Комарац анофелес заслужује особиту пажњу због своје улоге у преношењу барске грознице. Према искуству које имам, у ботаничкој настави у нашим разредима истиче се потреба да се из множине безначајних биљака истакну нарочито оне које имају позитиван значај по човека. Тим биљкама и биљним групама треба пре свега обратити пажњу, па онда мање важним. Јер, ма колико да се наставом жели да развије сазнање, ипак при томе не сме се огрешити о њену практичну дужност. Управ та страна треба да буде истакнута што јаче, иначе би се просто познавање биљака, без икаквог практичнога смисла, претворило у једну бесциљну дескрипцију и схоластику. Свак се мора питати: чему служи једно суво описивање љутића или неке сличне биљке ? У погледу позитивнога значаја нарочито се истичу међу дикотиледонама: памук, купус, лан, винова лоза, па већи део врста из племена ружастих биљака, већина лептирастих биљака, племе бундева, већина врста из племена реснатица, шећерња репа, конопља. Међу монокотиледонама нарочиту пажњу због свога позитивнога значаја заслужује племе трава. Четинари такође заслужују особиту пажњу. И при проучавању сваке од поменутих врста или група, треба се подробније задржати на њиховој употребној вредности. Све горње напомене чињене су имајући у првом реду у виду наставу у нижим разредима средњих школа. За више разреде вредело би у главном то исто, само што ту морају бити заступљени у знатно ширем обиму елементи анатомије (односно морфологије), хистологија и физиологија. Исто тако ту треба обратити већу пажњу и упоредном посматрању биљних и животињских врста, допуњујући то објашњењима о њиховим генетичким везама. На тај начин биолошка настава у средњим школама неће бити једна описна и досадна наука, већ привлачна и од стварне користи; на тај начин ђак се неће питати зашто је осуђен да учи тај предмет, који њему ни у животу ни у његовом доцнијем раду неће ништа требати. На тај ће начин ђак увидети да је то једнанаука која, поред чисто научне стране, пружа и практична сазнања која човеку могу затребати на сваком кораку живота. Настава, и ако не може ићи потпуно у стопу са развићем науке, не сме ни сувише изостајати иза ње. Даље, по моме мишљењу, биолошку наставу у вишим разредима средњих школа требало би допунити још и науком о наслеђу. На томе пољу биолошка је наука постигла у новије време велике успехе. Мислим на законе наслеђа, које је, као што сам већ напред рекао, открио и објавио још 1866 године Ђорђе Мендел. Открића Менделова подигла су још више и иначе велики значај биолошке науке. И данас су та открића добила један редак теориски и практични значај. Али на то питање, које заслужује посебну пажњу, ја ћу се вратити другом приликом. Н. ДИВАЦ