Просветни гласник

364

Просветни Гласник

Говорећи потом о начину како шреба читаши са разредом, Бројел наглашује да је брижљиво спремање за предавање од стране наставника — и не само од стране младих наставника — апсолутно потребно за успех. Он има да води поглавито рачуна не само о ономе шта треба да каже, већ и о ономе што не треба да буде речено, а о ономе што буде речено на који начин треба да буде казано и како утиче на дечји ум. Добар наставник наравно никад не треба да се задовољи тиме што ће ући у разред и рећи о предмету о коме предаје управо оно што му падне на памет: он треба брижљиво да прегледа материјал, да га редуцира и упрости, да се задржи на главним тачкама, у кратко, да ради сагласно са добро смишљеним планом и да не пропусти ниједну тачку која је од важности за децу. При том, чињеница да је све било претходно смишљено, не сме да направи његово предавање сувопарним и досадним, нити за њега нити за ученике. Да би своје предавање учинио интересантним и успешним, млади наставник треба да поступи по овом савету: Пронађите са разредом, у колико је могућно помоћу питања и одговора, факта о којима мислите да предајете. Одаберите заједно са ученицима све што је од важности у тексту који се чита, храбрећи свакога да помогне у послу. Будите обазриви да не говорите о ономе што деца (нарочито просечно дете) не могу да схвате. Кад говорите о каквом великом делу или тешкој песми, не говорите о ономе што ће вас највише да интересује, већ о ономе што деца желе и имају права да науче. Велика обазривост и такт, дакле велико самоодрицање, потребно је за наставу поезије и књижевности. Најбоље и најдубље мисли великих умова природно су изнад дечје моћи схватања, али срећом при том ипак остаје велики део онога што може бити предавано и што ће, ако је опрезно и на интересантан начин саопштено, донети плода у до-цнијем животу. Децу треба још израна навићи да не гледају на какву песму или какав позоришни комад као на какво вежбање или нешто што има да буде научено за испит, већ као на једно уметничко дело које треба да буде цењено и читано са задовољством. Добар наставник неће за ово употребити многе речи, али ће ово осећање развити природно, начином на који он прилази и говори о једној песми. Пре него што почне да чита са разредом какву песму или какав прозни одељак, он ће брижљиво да створи потребну атмосферу. Неколико уводних речи припремиће дечје умове, и онда песма неће промашити да код њих изазове жељени ефекат. Али ако наставник приступи читању какве песме наредивши у хладном, војничком тону извесном ученику да чита ту и ту песму на тој и тој страни, наравно да ће Муза напустити собу, пре но што је ђак и отворио уста. А све ће другојачије изгледати ако наставник каже неколико простих речи као увод, да