Просветни гласник

О Настави Живих Језика

365

претходно припреми дечју пажњу, па онда почне да чита песму гласно са правилним изговором, интонацијом и изразом. Песме као Гетеов „Ег1кбш§" или Шилеров „Ога* уоп Нађбћиг§" захтевају врло пажљиво читање па да произведу потпун ефекат. Мало је наставника који би били способни да читају ове песме стварно како ваља, без претходног брижљивог спремања — можда уз припомоћ каквог доброг фонографа. Пошто наставник прочита песму, захтеваће од ученика да је понове, почињући прво са бољим, и инсистираће на доброј, пажљивој и изразитој репродукцији. Каткада може каква кратка песма корисно да буде читана у хору, од стране целог разреда. Наставник треба да објасни сваку стварну тешкоћу и да пита о местима која захтевају објашњења, али он не сме да ствара тешкоће. Када су у питању песме, каткада је корисно дати и захтевати парафразирање тежих стихова у обичну прозу, или, пре но што се пређе на само читање какве теже песме, дати њен кратак садржај. Никада не треба задати разреду да научи какву песму која није претходно читана и у потпуности цела објашњена. Погрешно је очекивати да ће овај важан посао упознавања деце са једним делом стране поезије моћи да обаве код куће родитељи или домаћи учитељ. Ово исто важи и за оне песме које се уче да певају. И сувише често дозвољава се деци да певају неку страну песму коју довољно не разумеју. Са вишим разредима наставник ће бити у стању да чита прилично брзо, пошто ће навићи ученике да стално читају на страном језику, а од њих тражити само превођење извесних места на матерњи језик или парафразирање на страном језику каквих тежих пасажа. Ако наставник доспе до овог ступња, видеће да ће ученици стварно уживати при читању какве велике класичне драме, пошто неће бити приморани да читају ред по ред, или сцену по сцену, као кап по кап — што је најбољи начин да ученици омрзну Расина или Шилера за дуги низ година који ће доћи. Много греше наставници када дају ученицима површна обавештења, или када траже од ученика да науче на памет сва објашњења која се налазе у школским издањима класичних дела. Једна драма каквог великог писца је и сувише добра да се сме са њом поступати као са каквим стовариштем пуним граматичких куриозитета. Она наравно треба да буде објашњена објашњењима где то буде било потребно, али њихов значај не сме да буде преувеличан и не треба им поклонити и сувише времена. То ипак не значи да наставник треба да прелази преко стварних тешкоћа језиковних и мисаоних не објашњавајући их, али он не сме ни да успава пробуђено књижевно интересовање. Читајући какву драму која би била написана у стиховима, наставник треба да сматра за своју дужност да укратко објасни њен метрички облик, о чему готово сви ученици, па чак и напреднији, немају готово ни појма. Они треба да знају основне елементе поетике — јер није