Просветни гласник

366

Просветнн Гласник

никако незначајна ствар начин који је песник изабрао да искаже своје мисли. При томе треба водити рачуна да се још од самога почетка термини не употребљују неодређено и механички, и сваки ученик коме се дозволи да чита коју класичну, француску, немачку или енглеску драму, мора да буде добро упознат са типичним драмским метровима. Друга ствар коју наставник треба да разради са својим разредом, јесте да учини да сваки ученик јасно схвати главну намеру песникову, интригу, везу међу сценама, главне ступњеве у развоју драмске радње, експозицију, климакс, перипетију и катастрофу, — укратко оно што бисмо згодно могли назвати „унутарњи облик" драме. Помислимо само на мајсторски изведену структуру Шилеровог „Валенштајна". Овде наставник може много да учини за развијање укуса, расуђивања и опште културе својих ученика. Ови часови требали би да буду најлепши плод његовог целокупног предавања, и они би требали да буду такви да се никада не забораве. Али и настава рођене књижевности мора да буде у складу са овим. Никакав добар рад не може да се изведе од стране наставника живог језика ако његови ученици нису добили добру основу у свом матерњем језику. Наставнику је знатно поможено у његовом послу око објашњавања једног позоришног комада и главних карактера који су у њему, ако је он њега гледао у позоришту на страни, играног од добрих глумаца. И ово је један од многих разлога зашто наставници треба да иду у велике вароши на страни, у велике интелектуалне центре, где има добрих позоришта. Наставник модерних језика и књижевности треба да учини све што може да образује и развије свој књижевно-уметнички укус, не само ради својих ученика већ и ради самог себе. Наставници који хоће да имају успеха морају бити далеко више него обични таНгез с1е 1ап<*ие. Последње питање које Бројел поставља у вези са наставом живих језика у средњим школама јесте: Треба ли исшорију сшраних књижевносши, као шакву, иредаваши у школама ? На ово он одлучно одговара да је немогућно и да не треба, јер је већ довољно тешко дати ученицима виших разреда основне појмове о књижевности њиховог народа. Али, при свем том, извод из биографија најзначајнијих модерних писаца — брижљиво спремљен од стране наставника и саопштен на примамљив начин — може бити добро дошао. Не само што се не сме дозволити да ученици остану у потпуном незнању о писцима чија дела читају — што је на несрећу врло често случај — већ им треба предавати нешто о највећим страним писцима: они треба да знају главна факта из њихових живота, њихових циљева и њиховог рада — треба им показати њихове слике и учинити да се деца стварно заинтересују за њих. Али, страни писци са којима треба