Просветни гласник

О Настави Живих Језика

367

поступати на овај начин морају бити звезде прве величине. Наставници не смеју да предузму да учине и сувише много ствари у својим предавањима, али што год предузму да предају, морају добро предавати. Једна од реченица којима Бројел завршава свој чланак, гласи: Настава живих језика, ако се буде правилно развијала и побољшала, даће без сумње много боље резултате за оне којима је она потребна поглавито за техничке и трговачке циљеве, — али учење и настава модерних језика имају много виши циљ и много значајнији задатак да испуне у програму средњешколског васпитања двадесетог века. * На крају овога извода, нека нам буде дозвољено да учинимо неколико напомена. И поред тога што се у Бројеловом чланку налазе драгоцени примери за поједина његова тврђења, ми смо били принуђени да се задржимо само на теоријској страни његове расправе, трудећи се при том да не изоставимо ниједну значајнију његову мисао или опаску. При овоме послу ми нисмо ништа разрађивали, нити додавали, већ преводили, и то у главном дословно, читаве пасусе, а каткада само идеје. Надамо се да ће и овакав рад бити од користи, не само млађим наставницима, већ ће моћи да скрене нажњу и надлежнима на реформе које треба неминовно и што пре извести и у нашој настави живих језика. Ако хоћемо да нам настава живих језика у средњим школама буде успешна, морамо повести најозбиљнијег рачуна о усавршавању наставничком, које се, као што Бројел каже, не свршава са положеним дипломским испитом. Одлазак наших наставника у одговарајуће стране земље не само што треба да буде омогућен, већ мора да буде обавезан, јер због нехата наставничког деца не смеју да трпе. Како је код нас оскудица у опште у наставницима, било би немогућно да они одлазе у стране земље за време школског рада, али би могли врло корисно да употребе за то летњи распуст. Плаћањем путног трошка и таксе за упис у феријалне семестре од стране државе, омогућило би им се да најмање два месеца проведу међу народом чији језик предају. Корист коју би наша настава од тога добила била би много већа од незнатног расхода који би се за ову цељ утрошио. Ако би било немогућно да сваки наставник путује сваке године, могло би се уредити да он буде обавезан да бар свако шреће лето одлази на страну. Ово је по нас од много већег значаја него за остале, велике европске народе, јер смо ми много више, у свакој грани нашег живота, као и у науци, упућени на њих, но што је то случај међу њима. Скрећемо такође пажњу на онај део Бројелове расправе где он говори о потребним училима и установљавању нарочитих разреда за наставу живих језика. Данас је очевидна ствар да су кабинети потребни не само наставницима природних наука, већ и наставницима живих језика.